petak, 23. travnja 2010.

Kucinić


(otvaranje vrata, koraci…)
MARE: Cekaj… Dumicaaaaa…..ma cekaj tote… Dumicaaa… vrag se nosi u tebe….
(zatvaranje vrata)
MARE: Dumica…..
DUMICA: E, Mare ca je ?
MARE: E Dumica vamo 'di… Kadi si?
(zvuk koraka)
DUMICA: Evo me… evo me gren… ki vrag ti je sad….
MARE: ala ala….
DUMICA: mfmfmfmfmf ( miriši )….. ca je Mare… to opeta kuvaš droba i polente pa si, u zadnji tren, vidila da ti fali kapule ili soli ili uja ili… ca ja znan ca …pa si me došla pita? Ca je? Ca ti ovaj put fali?
MARE: Ma ni… ali, cekaj malo Dumica, kako ti znaš da san stavila kuvat droba? Ki ti je reka?
DUMICA: A ca mi kit riba reć?! Nos mi je reka! Cin si došla celu kuću si mi usmrdila sa vonjon od kuvanoga droba!
MARE: Usmrdila… usmrdila ( ljutito, uvrijeđeno )… nećeš ti finoga nosa… i fine kuće… pa ti poštena težeška spiza smrdi…. Sad ćeš još reć da….
DUMICA: ( prekine je )... ala ala…ca se odma vriđaš? Ala… reci ca ti triba! Ca ti polente fali… oli ćeš skuvat tripice?
MARE: A ni… skuvala san malo juhe na onu vodu od droba, pa san stavila malo kumprilov, da bude gušće…e….i sve san to onda ja oto tako napravila… i onda, kad san mislila još nutra stavit malo rižov….
DUMICA: onda si vidila da si ih zaboravila kupit i došla kod mene…. E, bravo…. na ….odi vamo s manom pa ću ti malo dat u potić od jorguta….
MARE: a ne ne Dumica… nisan zato došla kod tebe…
DUMICA: nego zac?
MARE: Ma kad san vidila da niman rižov šla san namo put pijace - u butigu kupit ih. I sve san ja to tako lipo pošla, kupila rižov, malo portašimula i šelena, pa dvi banane…
DUMICA. I ca si onda zaboravila? Papar?
MARE: Ma ne…. Lipo san ti ja posli butige partila doma… i tako… došla do doma, i onda šla otvorit vrata a kad tamo iza mene…
DUMICA: Ca? Ki vrag je sad bi?
MARE: Maaa…. najboje će bit da ti pokažen….
( čuje se otvaranje vrata )
MARE: ala mali, ala nos' te vrag nutra…..
(čuje se tapkanje nožicama, dahtanje i lajanje malog pasića…. )
MARE: evo ovo, ovo cudo je bilo iza mene….
DUMICA: Ajme ka lipi pasić….
MARE: kvragu ti i kucinić… zbog otoga kucina ja celo jutro mira niman… Ajme Dumica, nikako da ga se liberan. Provala san ga potirat, vikat na njega, ali on samo stoji i bledo me geda. I nanka da se makne centimetar od mene. Partila san ja onda u kuću… a on drito za menom… drito nutra. Ja san onda izašla od kuće, a on za menon. Pa san ja onda šla opeta nutra u kuću, a kucinić opeta za menon… i tako nutra vanka nutra vanka… ma Dumica… nikako ga se liberat…. Ja više neznan ca ću…. Provala san mu reć i govorit mu: ( umiljato, ko sa djetetom ): Mali moj, nisan mi ti ja tvoja gazdarica, odi lipo nazad na pijacu, pa ćeš je tamo nać…. A on … otaj kucinić….me samo geda kaj prasac kad piša i samo dikod ucini….
( čuje se AV AV …. malog pasića )
MARE: e baš to, baš to…. Ajme Dumica, ca ću sad? Kako ću ga se liberat? Kako ću ga potirat….
DUMICA: Kaj pervo Mare, to ni nikakov kucinić nego ti se to zove PASIĆ…
(čuje se AV AV …. malog pasića )
DUMICA: vidiš i on se slaže… jerbo se odma vidi da je ovo jedna fina beštijica, a ne ka oni veli i mali kucini ca se okolo skićeju i ca se vajaju okolo po šporkici…
(čuje se AV AV …. malog pasića )
DUMICA: e e… ( obraća se psiću ) …rekla san joj… a i onda .. normalno je da je doša za tobon od Pijace!
MARE: A zac? Kako to misliš da je to normalno…?
DUMICA: Da zac? Kako daješ po toj drobovini… dobro je da za tobon ni došlo baren još destak kucinov i još par macak…. A kaj treto… normalno je da te ni razumi!
MARE: A zac?
DUMICA: Pa ca ne vidiš da je to furešta beštijica! Biće ne razumi kad mu se govori po domaću, po ervatski…
MARE: un ti jarca…. Sad ću morat i njemački i talijanski ucit govorit da bi mogla sa kuciniman govorit…. Odi kvragu….
DUMICA: ca odi kvragu… ca? Dobro, ca ti neznaš da je Pag turističko misto? A ko oćemo da nan dojde puno fureštih onda moramo i naucit govorit kaj oti furešti…. A kako ćemo in drugacije znat reć kadi je plaža, kadi je butiga, pošta…. Kako ćemo in reć di moreju prominit valutu za platit nam apartmani….
MARE: ma je….ali to je samo kucinić….
DUMICA: ni nego pasić….
MARE: Pasić ili kucinić…triba mu reć da me ostavi na miru…. Ala, ala kad si tako pametna reci mu ti da gre ća kvragu or mene jadne….ala…da te vidin…
DUMICA: i oću sad ćeš vidit….( nakašlje se ).. ahahahah… daklen…. Ih bin Dumica…, bite šnicel un šuligun aba šnaps is niht gebrohen…
( čuje se AV AV …. malog pasića )
MARE: un ti jarca, Dumica, ti govoriš švapski kaj da si rojena tamo….i iii… Ca ti je reka….
DUMICA: paaaa… reka mi je da… da se zove RESI i da… da je gladan i da bi voli pojist malo droba ca ga ti kuvaš, pa da će onda, ako nimamo niš protiv, poć ća…
MARE: i to je sve reka sa samo sa av av av…
( čuje se AV AV …. malog pasića )
DUMICA: eeee… pametni covik… ovaj kucin…. ne triba puno govorit da bi reka ca oće…
MARE: a dobro dobro… kad je tako gren mu ja donit malo droba od doma….
DUMICA: e odi odi, a nas dva ćemo se još malo porazgovorit dok ti dojdeš….. je tako Resi…
( čuje se AV AV …. malog pasića )

Revolucionarna


DUMICA (tiho pjeva): … naše zemlje ponosne, idu čeeete partizana, slavu borbe pronose, idu čete parti….
(ulazi Mare – otvaranje vrata…..)
DUMICA:….ustani bane, Hrvatska te zove zove, ustani bane Jelačiću….
MARE: O Dumica… ca smo malo zapivali, a?
DUMICA: E vako… malo mi je došlo….
MARE: A ca si se sitila 5. aprila, pa ti je došlo milo?
DUMICA: Ma ni ti više Dan Grada na 5 aprila, nego na 30 marca….
MARE: Da da… zato si ti i pivala Po šumama i gorama….
DUMICA…. Ca? Ja? Ne ne ne Mare…. To si ti biće cakod krivo cula!
MARE: Da… kada san ja gluha…. Lipo san ja cula…. Da da … Pogotovo ono kad si pivala ono: ( glasno i u falšu ) idu čeeeeeete partizaaaanaaaaanaaaaa…..
DUMICA: … Muc Mare….muc… neki će te cut….
MARE: Pa ca, neka me cujeju. Pa i pokojni Tužman isto da je bi partizan, pa isto niki niš nesmi reć protiv njega……
DUMICA…. Ma je ma…. Ala dobro dobro… je pivala san, pivala san, pa ca?… malo me je kaj no uvatila nostalđija za onin vrimenom pred cetrdeset godišć i za oniman lipin melodijama od otih partizanskih pismic ca smo noga puta pivali….. sićan se one lipe melodije od one pisme: Cujeeee se odjek korakaaaaa, po kamenju maaakedonskommmmmm….
MARE: …..Ni Makedonskom nego eeeeeeeeercegovskom...
DUMICA: …. Hej haj hoj…hej haj hoooooooj……
MARE: ……oooooooooooooooj….. ajme odme mi je milo došlo teplo oko serca….. a sićaš se ono, ono kad bi došlo 29. novembra oli 5. aprila pa kad bi glazba zatrumbetala onu: ( piva kozaračko kolo )….
DUMICA: ….. ooooooo…. Da se ne sićan…. A onda bi oni basi i tenori pocali (piva nastavak kozaračkog kola …..umori se pjevajući pa puše )….. pufffffff….. bome triba vo sve i puhat u ne trumbete…….pfffffffffffff………….
MARE: …da…. da…. A mi bi sve po pijaci cinli vako ( čuje se puhanje ) … gori…. Doli…. Pa onda nogamin…. Gori …. doli…..
DUMICA:…. E kako smo lipo vježbali, cinli sletovi…… svi smo bili puni mota, žvelti, puni voje, puni života, puni …svega….aaaaaaaaah ( uzdah )…. Lipo naše u pervanje vrimeeeeee…..
MARE: je je….ahhh ( uzdah )…. A Dumica ka je tebi bila najdraža pismica od toga doba?
DUMICA: A meni ti je uvik bila najdraža ona Hej drugari hitrite, rastergajte, zipite, požigalce Slovenskih domooooouuuuu… jerbo me je tu nauci jedan lipi, visoki Slovenac ki je bi noga puta doša u Pag na radnu akciju…. Ajme ko jako gerlo je ima, a ruke, a noge….
MARE: je je sićan ga se…. Baš je lipi mladić bi… ima je lipi plavi oci, cerne kose…. Ma kako se je ono zva…. Primorž… je Primorž?
DUMICA: ( nostalgično)…. Je je… lipi moj Primorž….. ( ljutito )…. A ot kud ti Mare uopće poznivaš Primorža?????
MARE:… ( zbunjeno )… a ni ni… ja san noga puta oniman od ORE nosila vode pa san tako…. a meni ti je najdraža ona pismica di se Pag spominje….
DUMICA…. Ma u ku se to partizansku pismicu spominje Pag?
MARE: Ma ona: di se piva:…. za otoke na mileeee, za Krk, Cres, Lošinj, Rab i Paaaaag…. i Pag II....!
DUMICA: Koga vraga ti to pivaš…. Ki vražji Pag II….?
MARE: Ma to su ti vo, u zadnje vrime prominili ovu pismicu. Jerbo da ćeju, sad ovo kad skopaju onaj kanal ca govoriju da ćeju ga skopat, podilit otok Pag na dva dela… e, pa da višje nećemo bit jedan nego dva otoka. A ota dva otoka da ćeju se zvat Pag 1 i Pag 2…. Razumiš…..e… pa se zato, po novomen piva: ….za Krk, Cres, Lošinj, Rab i Paaaaag…. i Pag II....!
DUMICA: Aaaaa… vidiš vidiš…. Vamo se mi bojimo pivat ote revolicijunarne pisme naglas a na drugu bandu ih drugi ne samo pivaju nego i dodajeju nove besede na stare pismice…. Bravo…
MARE…. E… pravo ti i govoriš!
DUMICA: Da da! Nego…, ka d je tako, lipo ja gren po komad karte i olovku pa ćemo i nas dvi napisat jednu lipu novu partizansku pismicu….
MARE…. Ma ca to govoriš Dumica…. Ki je vrag u današnje vrime vidi pisat pismice o partizanima, njemciman, puškamin, topoviman, brastvu i jedinstvu….
DUMICA: Ma ne Mare… Mi ćemo samo uzest melodiju od…. na primjer … na primjero od one „Po šumama i gorama“… e..e…a umisto partizanov ćemo upisat….mmmm…. radnici i manovali… e.. jerbo oni sa onin bušilicamin i kamioniman i dizalicamin buciju po gradu … da sve pari kada niki puca sa onin mašinkamin i strojnicaman i topiman….
MARE: Vidiš vidiš… ni ti to ni tako loša ideja… bravo… Onda onda bi mogli umisto: po šumamin i goramin – pivat po mostiman i po smokvamin i po natezalištiman za brodi….
DUMICA: … e e e … a umisto one „slavu borbe pronoseeeee….“ Bi mogle stavit da prenose maltu i japan i žice i armaduru i….
MARE…. E… i kamenja ca ih, svaki dan po jedan ili dva, stavjaju na novi most….
DUMICA… Samo, moramo berzo i na berzinu pisat….
MARE: A zac?
DUMICA: Jerbo će nam od 15. žunja prestat inspiracija… e ….tad da se moraju prekinut svi radovi po Gradu – jerbo da pocinje sezona! Ala ala… ja gren na brzinu po kartu, a ti malo razmisli ca bi mogli…..

Oznake: ,

srijeda, 14. travnja 2010.


Teta Dumica
Vrijeme radnje: prije podne,
sama je doma, govori u pol glasa jer joj nukić spi u prvi pod
Efekti: šuška čikaricama,..


Teta dumica pije kafu, čuje se čikarica

Kako san vo sama….?¸¸
Ni mi moje Mare jutros.
Niki vrag je je sme.
Biće joj je čer ostala doma, na dopust, pa sad i nju mora dvorit…..
Da joj je hrokat do podne…. Uvik je bila lena! A moja Mare neka joj kafu u postiju nosi!
Borati, kaj da je rodila……!

(Pada joj čikarica i razbije se!)
Teta Dumica ispod glasa, ljutito: uuuuuuuuuuu, vrag se ita….. vo mi je pokora!
Vrag se u Maru ita i u čer joj!
Odeeee moja čikarica od Venecije! Lipa od pozlate……
(pomirljivo) Ma i sve zlo šnjon!
Nukić je zikreca gondolu, a nukica balerinu, pa vajda ja mogu razbit i jednu čikaricu. Dugo je i trajalo.
Od celoga servisa ostale su mi još dvi čikare i cetiri pijatića.
Ne, još samo jedna.
A nju ću sad uredit u regal, za uspomenu na vrime kad smo ja i moj muž putovali po svitu.
Da, pove me je jedan put u Veneciju i drugi put u zamalo u Terst. Toliko san svita vidila….
(sebi u bradu) Hehehe
Nemigo…..
Ca ću kuvat za ubed…?
Zaželila san se zelenja. Divjega zeja, žutenice, divjega luka, rige….
Kad pojden na pijacu di-kadi najden povjanskoga zeja.
Uno drugo zelenje niš ne verujen.
Nima ni ćuha ni duha. Ni mirisa ni okusa. Kaj da kartu iden, isto mi je.
Donila je nevista niki dan, jednu šaku šparog, da neka joj parićan sa jajiman. E, da, šaka šparog i 10 jaj ako ćeš se naist!
Triba znat šparoge birat. Triba znat upoje odit.
Govor mi nevista da nima kud, da je svujdi žica, ogradice, leše…. Sve redon su zagradili. Blago je lipo do ceste, do kuć došlo!
Ni tako bilo noga puta. Znalo se je doklec smi blago, a odoklec je poje, panji, šlive….
Sad i nima drugoga nego ovac.
Panjov ni, poja ni, zeja ni, šliv nima….
Starih nima… nima ki i nima kadi!
Mladi su sve zapustili, poprodali… Svi su se u turizam dali, svi bi da in šoldi odneba padaju. Niki se neće zemjon potit.
Samo da in je landrat…..
Ovi mladi, po celi dan su u škule,, a kad su doma onda ili hroceju ili su u driško.
Nanka svoju dicu ne poznivamo!
Sinoć mi je kasno nukić doša, da će spat kodmene, da mu se ne gre doma…. Da je bi u driško….
Eee dite moje…. Oli misliš da je nana poditinjila. Koda ja neznan ka ura je bila, i da bi te otac nabuba da si njega utu uru zbudi!
A neka, neka.
Mora se dite zabavjat, dok je mlad…Ca će, kad ostari !?

Cekaj…. Vo ga cujen, zbudi se je!
Uzima čikaricu, uliva kafu i vikne: Sunce moje, oće mi ti nana donit kafu gori u komoru?

.

Oznake: ,

četvrtak, 8. travnja 2010.

Original


(otvaranje vratiju…. Šuškanje cipelama…. )
MARE: Dumicaaa…. Dumica, evo me…. Dumicaaaaa….
DUMICA: Ej Mare….. ca je …. Ca si ti tako vesela?
MARE: Evo ga, evo ga… Dumica evo ga… sad fala Bogu iman sve… sve ca mi triba…. Sve….
DUMICA: ma ca… ca imaš sve…. Aaaaaa…. To si finalmente uspila skupit svi dokumenti ca ti tribaju za građevinsku dozvolu, a?
MARE ma neeee? Ni to…. Do duše ne fali mi ni tote puno…. Još samo dvi tri karte, par pečatov i par ijad eurov i….. ma pogaj…. Odma si me smela….
DUMICA Ala, dobro dobro…. Ca si onda skupila? Ca onda imaš SVE?
MARE: Skupila san sve ca mi triba da mi se sin i nuci moreju obuć u nošnju! Sve! Sve
o r i g i n a l !
DUMICA: Da?
MARE: Da da..… Ma, pred jednu godišće dan mi je sin reka da bi opeta voli poć tancat u folklor… znaš Dumica, on ti je noga puta tanca i proša sa tancanjen pol Jugoslavije i Evrope…
DUMICA: ( za sebe )… bome se je onda i natanca kad je u tancanju sve to proša…
MARE: E, i sad se je zaželi ponovno malo poć u društvo i tancat… pogotovo od kad je vo cu da će se tancat… ono…ono…ono milenijsko… ono velo kolo …. Veli tanac na pijacu….
DUMICA: e, e, cula san ništo o tomen na radijo…
MARE e…je je… pa mi je onda doša da mu napravin nošnju, jerbo da mu se je ona ca je je prija nosi sterla i da je ne more više obuć….
DUMICA e, a biće se i malo zdebeli, pogotovo od karnevala ….kad su svako malo hodili na prove od robinje gori u vatrogasno društvo….
MARE e… i onda da mu ja napravin nošnju…. A sinu moj, rekla san mu ja, A ja ti više ne vidin i niman vrimena jerbo ti se moran oko oca okrićat, pa kuvat, pa prat, pa…..
DUMICA ( za sebe )… da i hodit okolo kuntreštivat, pa ćakulat, pa ….
MARE i onda smo odlucili da ćemo lipo dat sve to ušit… novo!
DUMICA e bravo…, a nuci?
MARE ca nuci?
DUMICA pa nisi rekla da si i nuciman nabavila nošnju?
MARE e… oni su poceli hodit ucit tanac kod male Pavinke i kod onoga maloga Dumića ca dela doli u socijalno….pa je tribalo i njima nikako nabavit nošnju jerbo je grubo svako malo hodit posuđevat kaparani, krozati i kapice kod susedov i fameje… a i triba svaki put ponit bar destak deki kafe… a i triba trepećat da se ne bi, nako šklaverni, dikod maćali ili rasprili ili ….
DUMICA Dobro, dobro Mare… i di si onda nabavila nošnju za svih tri….
MARE: Pervo san in dala sašit krozati gorika kod one bosanke…. Ca stoji gori dozgor Miška… Ma dala bi in ja i kaparani tamo sašit ma mi je ota ženska rekla da jadna ima kaj mora posla jerbo da su puno njih narucili nošnju sašit pogotovo od kad je onaj Strikoman slikiva….
DUMICA dobro i kako ti je sašila….
MARE ojme da kako…Dumica… original! Kada ih je šila moja pokojna nana Katica… original!
DUMICA Bravo… a kadi si sašila kaparani!
MARE ma stila san ja sama kupit robu i one trakice i botuni…. Ali već san ti rekla da ne vidin više tako dobro i da onda ne moren….e… pa san lipo dala sašit kaparani u Riku!
DUMICA Da? U Riku….
MARE: e … tamo ti ona jedna Barbajka ima salon i da se tamo more sašit i odjelo i vešte i… tako sve to… a u zadnje vrime ona šije i kaparani i krozati…. Dodar je sašila i kaban i onu starinsku nošnju ca ih nosiju ovi od klape Sol….
DUMICA ajme… da da da… vidila san za karneval… baš in je lipo sašila… i lipo in stoji… doduše i lipše bi in stalo da se nisu i oni svi nako zdebelili…..
MARE je je… cula san da nabavja robu lipo u Italiju …. I robu za kaparan i za kapice i trakice i botuni…. Sve original…. Kaj noga puta… bila ih je lipo i zmirit… ma sve… sve original….
DUMICA: Vidiš…. Znači sve je lipo ispalo….
MARE: Original…. I kaparan i kapice…. Sve in stoji kada su se rodili snjima…. Još mi je i sinu napravila malo obilatije da ko se zdebeli da….. e… razumila si me….
DUMICA: A brageše, a facol?
MARE: Bele brageše mi je sin kupi u Zagreb u nikakovu velu butigu …. Di da ima svega na svitu…. Doduše je da su mejdin Tajvan…. Ali nima veze, glavno da in lipo figuraju…. A facoli… ajme meni… to je bila moja muka… moja pokoraaa….
DUMICA Ca? Ca sa facoliman?
MARE Da ca sa facoliman? Ma nemoreš ih nidi nać. Iskala san ja i u Riku i u Split i u Zadar i dodar u Zagreb… nidi nidi nidi… nanka jedan facol nisan našla!
DUMICA I ca si onda napravila?
MARE: A ni bilo druge nego narucit ih od inostranstva!
DUMICA Inostranstva?
MARE: Da da sestro moja…. I fala Bogu dragome uspila san! Lipo mi je mali Branko od Radija doni jedan facol gori od Slovenije, a dva mi je kupi mali Kovacić ca dela u kapić i to lipo u Sarajevo!
DUMICA Kadi?
MARE: E… e u Sarajevo! Ajme da ih vidiš Dumica kako su lipi! Pravi, starinski, kaj noga puta…. Lipo imaju po sebi i one zvezde i miseci…. Pravi Turski… original!!!!
DUMICA: Ma vidiš ka lipo!
MARE: E… si vidila… a namucila san se Dumica dok sve to ja akvištan i odovuda i odonuda… ma sad imaju svi tri pravu origalnu pašku nošnju… kaj noga purta! ORIGINAL!
DUMICA: Bravo, bravo, original! Kaparan od Rike napravjen od robe od Italije, krozat od Bosanke, brageše od Zagreba napravjene u Tajvan i Slovenski i Turski facoli….. Propijo original paška nošnja…..
MARE E Dumica moja… tako ti je tako … ne receju zaman da je svit danas globalno selo!
DUMICA: Pravo i govoriš…. Ma kako ja vidin na toj muškoj nošnji ima jedna prava stvar ka je baš original Paška!
MARE da? A ca?
DUMICA: Drobi od muških u folklor! To je proprijo mejd in Pag! E e, da da…znaju oni da bez pravoga droba i kipa… ni nošnja ne more lipo stat!

Oznake: ,

post, nemrs i odricanje


(otvaranje vrata – ulazi Mare)
MARE: Dumica, Dumicaaaaa… Mare je, Dumicaaa….
DUMICA: Ca je, koga vraga viceš odma od jutros!
MARE: A niiii, to ti ja tako samo govorin tako…. Mmmmm… ajme meni Dumica. Ajme kako ti lipo kuća miriš po kafi…. Mmmmmm…
DUMICA: Je tako. Je tako da je… Eeee Mare, ma ni vo kafa ka bilo. Vo ti je ona lipa, ona fina, stranjska!!! E, to mi je je donila suseda ostrijanka ca je od pred niko lito kupila kuću malo dolije u ulicu, pa vako dojede sa mužon i dicom liti, a dikod i za uskrs ili mertvi dani ili…
MARE: A neka neka… to ti je biće bila cakod obligana…..ota ostrijanka….
DUMICA: ma ni ti na zapravo ostrijanka nego paškinja ka se je noga puta oženila sa jednin ca je poša radit u Austriju… e, a noga puta je njezina mat bila suseda od naninog mi brata, pa kad bi ja pošla pokojnu nanu dikod poslušat ili bi me cakod poslala kod brata joj, onda bi se ja dikod fermala i kod matere joj, pa bi se dikod zajedno pošle… ja i ota ostrijanka… potli toga igrat se na pijacu oli joj poslušat mater u butigu ili cakod…. Tako e… a jedan put smo ti ja i ona hodili tako na pijacu i onda kad smo došli do barkuna od naninog mi brata suseda Mate smo cule nikakovo uzdisanje…. I tako …Šle smo nako, kaj malo, kaj pošpijat, kaj malo hitit oko… krez škure… a kad tamo… a sestro moja….
MARE: Ca ca?....
DUMICA Da ca! Mate je taman skoka na…. Nego, ostavimo se sad tih porkarij Mare... nego, ala… ajmo ća kafu popit. Ohladit će nan se pa neće bit za niš!
MARE: A…a… a dobro… Kad govoriš tako. Nego, Dumica, bi meni mogla skuvat, umisto kafe, malo čaja
DUMICA: Čaja? Ki vrag je tebi sad? Ca si bolesna? Ca te je grlo stislo?
MARE: Ni, ni… camo… samo nebi smila baš kafe pit?
DUMICA: Aha… opeta ti se je tlak diga! A lipo san ti rekla… poj kod doktora, lipo će ti dat one tabletice ke i ja pijen i nima preblema….
MARE: Ma ni ni tlak nego san se odrekla kafe za korizmu!
DUMICA: Kafe si se odrekla?
MARE: E.. kafe! Bilo je malo teško pervih par dan… ali potli je bilo sve dobro.. Eeee, Dumica nima… nima toga…. Kad ja ništo odlucin ja se toga i deržin…. Nema….
DUMICA: ala dobro dobro… cekaj malo… ti lipo tote sedi a ja gren sebi donest kafu… a tebi ću donit malo mlika u potić ca san zagrijala….
( bat koraka, šuškanje potićov, ulivanje kafe i mlijeka, bat koraka )
DUMICA: Ekola… ( šuškanje potićov i zvukovi serviranja pijatelićov ) …. Vo je meni kafica… a vo je tebi Mare malo mlika… Ekola…
MARE: Ooooo Mare… imaš i baškotinov?
DUMICA: e e, vo san svakoj i po baškotincić donila…. Da se malo pokunfortamo…..
MARE: Ma Mare.. kad smo već kod toga…. Ca se ti nisi niš odrekla ( jede baškotin ) … sad ovo za korizmu?
DUMICA: Ca? Odreć ču se…. Oli s malo odricen svaki dan?
MARE: Ma ca?
DUMICA: Da ca? Odrekla san se odmora: Po celi dan: kuvan, peren, šuprešivan, luštrivan, cistin, redin… od jutra do sutra. Da da? Odrekla san se i ono malo potribe od muža ca mi ga je uža dikod dat … ( smjehuljenje ) dat dikod gori u treti pod… u postiju…..
MARE: E Dumica e… a to ti je tako, dojdeju nike godine…….
DUMICA Nemora to bit tako… Pogedaj Mare malo televiziju…. Pogotovo one sapunice… pa ćeš vidit da to i ne mora baš bit tako….
MARE ma je, ma…..
DUMICA Ništa ma je… ništa… nego… čuhaj daje…. Odrecen se i ja svaki misec 40 kun ca platin za komunalnu naknadu, pa umisto da nam za ti šoldi napraviju svitlo ca gori u licu… morali smo se i toga odreć…. Da da… odrecen se ja Mare i svaku novu godinu 100 kun za dat nukiću bulaman… ma kad me triba poslušat za poć u spizu ili po plin – moran poslat muža jerbo da nuk mora poć na glazbu, pa na folklor, pa u škulu….
MARE: A ca ćeš kad je mali aktivan….
DUMICA da da, ma kad triba doć po bulaman niš mu to ne smita….ma Mare, ne samo da se odricemo svaki dan ništo … nego, kako na televiziju govoriju, morat ćemo se odricat još više toga…..
MARE Ca?
DUMICA Da ca? Ti niš Mare neznaš? Ca nisi cula da ćeju nam pensije pokidat?
MARE Da?
DUMICA Nego ca? Jerbo da je kriza pa da ćeju morat!
MARE: A kvragu i post i nemrs i odricanje! Dumica, imaš ti pravo! Ma i pop je na propovid reka da se u korizmu ne triba ostavit onoga ca se ide i pije nego griha! Aja… ja griha niman nanka malo! A di ima veće pravednice od mene, di Dumica? …… Ma, danu ti meni Dumica malo te lipe kafe, pa di puklo da puklo….
DUMICA Nego ca! Na Mare… ( šuškanje, ulivanje )…

Oznake: ,

srijeda, 24. ožujka 2010.

Vruća gradska linija


DUMICA: Alo….. Alo….

RADIO: Vruća Gradska linija, izvolite….

DUMICA: Alo…. Alo….. koga vraga….

RADIO: Da, da…. Vruća gradska linija…. Izvolite …. U etru ste…..

DUMICA: alo…. Je me cujete…. Alo…..

RADIO: Halo…. Da izvolite…. Čujemo se… izvolite…. Samo recite….

DUMICA: Aha… aha… cujemo se…. Ej mala Vesna… si to ti….

RADIO: Da da… ja sam. Izvolite… U eteru ste… Recite, što vas muči….

DUMICA: Ma, muci mene puno toga, ma tote mi vi ne morete pomoć…. Jedino…. (smih – sama sa sobom) jedino ko šoldi dilite… tamo doli na radio (smih) …. Ili…. Ili ćete mi muža uzest… bar jednu 15 dan kor sebe na radio… da mi se duša malo jadnoj odmori….

RADIO: A…. bojim se da van tu mi ne možemo puno pomoć…. Pogotovo ne sa novcima….

DUMICA: a znam, znam, ja da ni vamin baš ne cvitaju rožice i garofuli na tu bandu…. Nego… nego ostavimo se sad toga…. Ja bi imala jedan… nako… jedan preblem za reć… pa ko bi mogli pomoći i….

RADIO: Da da…. Recite… recite teta …..

DUMICA: Ma znate… mene muci onon … onon … kako su no rekli…. Aaaaa… prelazak sa analnog na dignitamo signal….

RADIO: Aha… mislite prelazak sa analognog na digitalni signal….

DUMICA: E… e… to… I sad vi meni recite kakov je taj taj analni… a kakov taj digalni sinjal…

RADIO: pa…..

DUMICA: (prekine ih) Čuhajte… ja san se sve mislila…. Pa mi se cini da je otaj analni sinjal…. Nikakov… kaj… donji sinjal…. Jerbo …. Jerbo mi je ….još noga puta ….doktor doktor da nike tablete… niki ANALNI cepići… ke da se ne smiju popit…. Nego da se… moraju stavit…. Kako ću ja to reć sad…. Da se moraju rinut… doli…e…i radi toga… e… ja mislim da otaj… analni signal ….znači kaj kaj… kaj onaj signal ki je doli, kaj… donji signal. E, a onda… onda će otaj dignujtalni signal bit… nikakov…. Kaj gornji sinjal… otaj signal….

RADIO: ali teta… to vam nije….

DUMICA: Cekajte malo… ne prekidajte me…. Ca san ono …. Ca san stila pitat…. Kvragu….mmmmmmmm…. aha…. Aha… stila san zapravo pitat… otooo…. Kad se promini… otaj … sinjal…. Oto…, ca su rekli na televiziju….. je to znači da ću ja… da uvatin…. Otaj digalni signal…. Morat dignut antenu od televizije….. jerbo…. Ako je otaj dignujkalni signal kaj gori…. A onaj analni doli… pa mi je do sad antena bila doli jer je vaćala otaj… donji… otaj analni signal…. Pa ću je sad morat dignut … dignut gori… jerbo da bi vaćala otaj novi… otaj gornji… otaj degalni signal…. Ili je to……

RADIO: ma neee… ne teta…. Skroz ste fulali….

DUMICA: Daaaa…?

RADIO: Ma da!...ma zapravo vam se ti signali zovu analogni i digitalni…. I oni vam zapravo nemaju veze sa spuštanjem i dizanjem antene…. Nego… kako da vam objasnim…. Sa načinom… sa sistemom emitiranja i primanja televizijskog signala….

DUMICA: aha…. Aha…. Dobro, dobro…. Je to onda znači da ću morat kupit novu televiziju…. On ti jarca…. a nima … nima ni destak godišć da san kupila ovu zadnju……

RADIO: ma ne…..

DUMICA: (prekine ih) ….. onda ću novu antenu morat kupit…..?

RADIO: Ma ne…. trebate kupiti onaj novi uređajčić, kojega ćete spojiti na televiziju, pa onda u njega uključiti kabel od antene….

DUMICA: cekajte…. Cekajte malo da zapišen…… (za sebe) ... ma kadi mi je sad olovka…. A vražja dica… sve poneseju…. (šuškanje) … ma nima je pa je nima…. A kvragu ….. (opet glasno) …. Ala, ala, samo vi govorite… zapamtit ću ja……

RADIO: Dakle…. Kad ste spojili digitalni resiver na…..

DUMICA: Ki … digitalni ki?....

RADIO: ri.. si…ver….. e… dobro… onda ga samo još morate programirati…..

DUMICA: Ca ga moram….?

RADIO: programirati…..

DUMICA: ma kvragu i risiver i programator i analni i dignujgalni sinjali… neka se muž mi misli stin…. I vako i nako samo on geda noga vraga od televizije… i nogomet i filmi i pulitiku…. pa neka je i nacinja!
Gren ja pogedat seriju… dok još mogu…. A i biće mi potli recepti…. Ala, ala boooog…….

RADIO: bog… do slušanja…..

Oznake: ,

ponedjeljak, 15. ožujka 2010.

karta, gaće na kurdelicu i reciklaža


TETA DUMICA 18.03.2010.
Vrijeme radnje: Prije podne
Teta Dumica odlučila je pospremit ''pod škale''
Efekti: šuškanje i paranje novina, zatvaranje ladica, vrata…
1 šuškanje novina: http://www.freesound.org/samplesViewSingle.php?id=89788
2. baca novine na pod: http://www.freesound.org/samplesViewSingle.php?id=89790


Čuje se lupanje, baca novine na pod (efekt broj 2)
Ala…
Baca novine (efekt broj 2)
Je još ca… ?
Baca novine (efekt broj 1)
Kvele, Mima, Nekerman, Pevec, Kika, 24…..Slobodna, Zadarski….
Sama kartušina.
Celu zimu kupin kartušinu. U fantinići da su dicu ucili kako triba rec..recik… reciklirat!
Pa onda neka ja svojin primeron pokažen nukici kako se to cini.
I sad neka se sama mucin sa ovin smećen.
Ala Dumica, još je malo zimskoga vrimena, pogorit će se ovaj Zadarski i slobodna, samo neznan ca ću sovin debelin….. Nekerman… Cekaj da vidin.
Lista novine (efekt broj 1)
Lipa veštica, taman za moju nevistu… gandići…
A. A!
Pogaj vo! Ma pogaj vo!!
Gače na špažići i kurdelice!
Vrag se ita u vakove novine.
Srića da ih odma itin pod škale. Srića da ih ON moj ni vidi. Samo bi se užvireva!
Da gače……. Da su vo gače…
A ja luda vode išćen budande zasebe!
Neznan bi plakala, oli ću se smijat! Smije se (sitno) hehehehe
Lista novine
(efekt broj 1)
Je….. siguro.
Taman da će zamene bit cakod nutra.
Šteta….. a baš san stila kupit novi fuštan.
(Govori sebi u bradu) Sveto manje nas je u fuštani.
Ovi tri cetiri ca ih iman, neka mi potrajeju doklen san živa.
Potli mene neće ih niki nosit, nego u maškare.
Lista novine (efekt broj 1)
Ke munješćine….. nanki facola vode nima.
Gužva i baca novine na pod (efekt broj 2)
A ca je vo?
Ma…Ma ki je vo iti?!?!?
Racun od komunalij!?!?
Kako je vo dospilo pod škale?!?!?
Još bi mi se stilo da mi dojdeju vodu zatvorit jerbo nisan platila racun!?!?!?
A ja poštena!
Sve platin. Rece mi muž da platin i ca triba i ca ne triba!
Kako da ne triba?
Platin vodu ku san potrošila, i smeće ko napravin…..
Sad po novomu ću plaćat i ovo ca sama moran rec..recik…reciklirat….
Sve Dumica plati.
Niki mi ne more reč da san komu dužna!

Ala Dumica, ove novine su niš koristi. Snjiman se ne more ni špaher užgat, a ni stakla otrt.
Sve vo gre u recik ..rec… reciklažu
Gužva i baca novine na pod (efekt broj 2)
Cekaj….cekaj….. Borati! Neću ja vo moć sama nosit!!
Križa ćeju mi molat!!
Ništa. Morat ću reć sinu da dojde povo i neka nosi ća NA VANGRADA.

Oznake: ,

srijeda, 10. ožujka 2010.

lipa riba




Teta Dumica 11.03.2010.
Vrijeme radnje: prije ubeda.
Efekti: najlonići i maška
http://www.freesound.org/samplesViewSingle.php?id=18272
(Zaželila se je ribe i kupila je polejenu. Ni maška neće da je ide)

Šuška najlonićima
Maška mjauce

(govori maški) Cekaj, ceeeekaj turlo…..
(iti joj komad ribe) Na! Vo ti je! Vražja beštija, uvik je gladna….
Ma!?!?! Ma!?!?? Ca to ciniš????
Prokjeta……..
(naginje se i stenje – diže s poda komad ribe)
Pogaj vo…..
Ovo nanka maškentina neće da pojde.
Vrag se ita…..
Zaželila san se bokun dobre ribe, a nisan je ilaaaaaaa…. ne sićan se od kad.
Uža je on moj, partit namore, itit tunju. Zna bi dignut lipoga Lubena…
Ajme kad se sitin onih Podlanic, Zubacov, Jarbunov, Ranjov, Kanjov…
Škrinja je znala bit puna Liganj, Sip, Macak, Kucinov…
A ja sad neka kupujen LEDOVU ribentinu.
Sinoć san stavila u škafu polejeni najlon….nanka neznan ka riba je nutra.
Piše da je …..O…Oslić.
Da oslić….. same mervice i smrdećivo brašno!
Sovin nanka brumat ne bi moga!
Više vridi šaka friških gunićov i giric, nego svi Ledovi Oslići!
Maška mjauce
A ca me ti gedaš? Niman ti ca dat.
Naucila si se ti na lipu ribu, na strižice, fratrići, jarbunići.
Maška mjauce

Ovi dani su ocistili šoto mosta, pa će se moć kaićon vanka poć.
Ali najprija se mora kaić ocistit od travine i dagnic jerbo penta ne more rinut koliko se je tote materijala navaćalo uvo vrimena ca se ni mesti.
Tribat će ga ofregat, ocistit, nanovo piturat, kopar dat…..

Bile smo niki dan moja Mare i ja pošpijat malo pogradu.
Šle smo Murajon, vidit ca ciniju u Smokvu.
Zidi se dižeju. Neka.
Da ćeju napravit novi hotel.
Ma i vrime je bilo. Neka. Neka judi gradiju.

Partile smo parkon na Vangu.
Mare je stila vidit ko joj je muž sa bočariman, ali se nismo smile pokazat, da nas vidiju, nego smo tobože okrićale glavu, i cinle da nisu naša posla! - da joj nebi reka da ga je došla špijat!
Ali ni ga bilo! Neznan ca je bilo kad je potli doma doša, ni mi još bila pripovidat.
Bila je juta ka vrag, ma isto me je potezala neka pojdemo vidit ca no ciniju sa bankinamin po rivi.
Reka nan je jedan fini mladić da ćeju tamo napravit mul za potezat kaići vanka, da ćeju stavit dizalicu za koće i veli brodi.

Bravo! Ala, neka napraviju ca prije, jerbo san se BAŠ zaželila pojist komad dobre ribe!


Oznake: ,

iza karnevala

Teta Dumica 25.02.2010.
Vrijeme radnje: Prije ubeda
Efekti: šuškanje najlonima
Kratki sadržaj:
Nukuć je nani torna robu od maškar. Dumica provjerava i sića se….


Šuška najlonima:
Da vidin. Da vidn nac vo šumija….
Šuška najlonima:
Nezadovoljno
(ali ne ljuto):
Hmmmm…….. Znala san.
aaaa……. A sunce nanino…… nikad se nećeš naucit.
A lipo san mu rekla neka pazi robu, neka ne šporka, neka ne raspori….
Opet šuška najlonima:
A ca ću….. Kako ditetu ne dat kad nako lipo pita…..
Ala baren mi je vogodišće manja muka.
Lani kad mi je pita fuštan za poć u maškare, Marka plakat, šla san mu dat tobože malo bojega, novijega.
Torna mi ga je nazad, pari da je štalu šnjin pome!
Ni se to više moglo ni ocistit ni zakrpat.
Ma žal mi ga je bilo itit, pa san ga ostavila neka mu bude za u maškare.
Pa dok traje neka traje.

Sitila san se kako me je moja pokojna mat oprala kad je ona svomu nuku, momu sinu, dala svoj fuštan u maškare. (smije se)
Neznan ca joj je bilo u pameti kad mu je šla dat svoj fuštan ca ga je za smert parićala!!
Boje bi mi bilo da joj ga nisan šla tornivat. (smije se) Ubila me je govoron.
Potli toga, šla san u butigu, potrošila svu svoju plaću i kupila robu za novi fuštan.
Manko cetiri metra duploga, lipoga, krepdešina!
Neka, ca ću sad…tako je kako je… Oprat ću ga i uredit za dogodišća.

A da sad vo vidin…
Šuška najlonima:

Dobro je…. Dobro je…
Pametna je ona, moja nevista.
Vo mi je košuja od moje pokojne pranane. Lipi teg je na njoj. Ovu san i ja duperala po karnevalu. Lipo se pere i šumprešiva.
Kad mi je u kuću došla, bilo je vako, vrime od karnevala. Morala san joj pokazat ku dotu san za sina parićala, pa san usput obećala da ću joj baš ovu košuju dat u maškare.
Pitala me je da kako se pere….
Da kako…. Da kako….
Moja mat je robu lušijala, kuvala u krinu na tri uha, na oganj na trinoge.
Ruke bi odrla režentivat.
Danas kad imamo vešmašine, sve je ajn-cvaj.
Jedino… J E D I N O ….. triba pazit ki prah ćeš stavit.
Nema Arijel, ni Persil, ni Reks
Ja sve peren u RADIJON.
Roba je čaaraaaa, beli se….. Antroke beleca!
Nima srama novomu!
Šuška najlonima.
Sve ću ja vo lipo uredit. Baren će se znat di je. I opet za u karneval dogodišća.

A moja nukica, sunce nanino…
Ona mi se voli u nošnju obucevat.
Obuce se, namestin joj pokrivacu, a ona se još uru vrimena geda u zercalo.

Bila san i ja do pijace pošpijat. Ja i moja Mare. Bilo je lipo vrime, meko.
Najprija smo stale uza Bartula.
Ma, puno mi fali onaj parkić. Od kad su posikli stupi, niman se di pošubatat.
A kako je sad pijaca i široka i duga, a kolari ostarili, Kolo nan se širi kaj kozaračko!

Kad smo cule kolo, i uza svu starost i bolesne noge, bar smo pol kola zakolale.

Serce oće, al' snaga ostavja!

Onda smo stale u vrata od crikve i škvadrivale (smije se)

Lipo je bilo, puno svita.

Neka. Za svih je Dumica sve parićala. I nošnje i za u maškare.

A kad umren, svi moji fuštani neka u karneval pojdeju.


Oznake: ,

zahod

Mmmmm… (stenjanje i uzdisanje)… ca mi je vo…. Ca me vo najedanput želudac boli….ojmeeeee…. ooooo neće bit dobro…. Samo ko me opeta ne uvati kaj ono neki dan….
….
Ma…, prija tri - cetiri dan, potužila san se nevisti da me, nikako…. isto kaj vo danas…. želudac boli i da san se, nikako, sva jadna nadula… i da već dva - tri dan nisan, jadna, da prostite, bila od sebe...
Cin san ja njoj to rekla, orma mi je pocala govorit da to ni nikakov problem, da je tako i njoj bilo niki dan…… pa da je pojla nikoliko onih… kako no… aha…. bio jorgutov, ca da ih reklamiraju na televiziju za boju probavu! Rekla je da su njoj puno pomogli … i da bi i ja tribala provat i….
I tako….. kako mi do popodne ni bilo boje…, ca ću…. Šla san kupit oti…. Kako se već zoveju….. oti bijo jorguti…. I odma san popila jednoga potli vicere i drugoga jutro prije kafe…. E…. kaj ca pijen one tabletice za….. ma nima veze….
I, mogu van reć…., na pocetak…. sve je bilo lipo…. Puno lipo…. Želudac me je manje boli, malo san manje bila naduta, sve mi je bilo boje…..

…….kad, najedanput,…. Ajme meni…….. jutro okolo deset uri……..u u u u (imitira kruljenje crijeva) sve me vrta u criviman…. O! ….rekla san sama sebi…. Neće bit dobro Dumica….. mmmm…. Ne pjaža mi se….. Ma nisan ja to ni rekla sama sebi, kad je pocelo…. I oće van…. i van…. i berzo ….i derc i …… sva san se zapuhala…. Jedva san uspila doć do kondota i svuć se i sest i….. aaaaaaaaaaaaaaaa (uzdah olakšanja)………. ma da san samo minut…. Ma ca minut!…… Da san samo sekundu potli sela, sve bi po sebi nacinla! Sve bi šporkala okolo sebe kaj ca je noga puta kanalizacija znala šporkat sve okolo mosta…..

I tako…. Taman kad san, jadna, malo sebi došla, taman kad san malo zraka uvatila…. Cujen da je neki vrata otvori….. Ajme meni…. Koga vo vrag nosi baš sad kad…..

…..Dumica…. Dumica (pogrdno vikanje i imitiranje Mare)….. Mare je…..

…. Aha….mislin se ja sama sobon, dobro san rekla…. Baš je vrag nosi….. A…a…. a, da joj se ne javin…. More bit će mislit da me ni…. Da san šla kod susede ili kadi kod….. pa…pa more bit pojde ća…. E….e e…. lipo san mislila sama sa sobon…. neću joj se javit…..

….. Dumica…. Dumica, kadi si? Mare je bila uporna…. Dumicaaaaa….. ( pogrdno vikanje i imitiranje Mare )……

…. A ca ću jadna…. Morala san joj se javit, jerbo mi nikad od kuće ne bi izašla……A di je sad baš došla…. Sad kad san baš….............. Ej, Mare……Rekla san joj (nervozno)…. Ca je? Ca ti triba?

Ej Dumica… kadi si…. To si u zahod?....., govori ona meni…., a neka… neka, samo se ti komodaj…., ja san ti samo došla reć da je unu butigu kadi dela od ćere mi suseda veliki popust….. E, da prodajeju onu guz…ovaj…. Tojalet kartu…. manko upol cijene…. Pa bi bilo šteta ne kupit….

Dobro… dobro….rekla san joj…..Fala ti ca si mi došla reć…… neka neka…. Sad ću …. Sad ću ja…… samo da se liberan vode, pa ću poć vidit za tu kartu …
i tako….. Mare je šla ća, a ja san šla da ću se dignut i otrat se….. kad tamo….. …. Nima karte za otrat….. maaa, e… razumili ste me ca…! …… A Majko moja Božja …Ca ću sad? S kin ću se….. e… razumili ste me…..
Sve san nako gedala oko sebe…. Ko ću nać cakod…… Sve ja jedna gedan… i gedan… nima niš…. Ni facolića… ni kerpice…. Ni tivajolića…… niš niš niš…. I već san se bila predala… mislila san kako ću morat cekat muža dok dojde doma….a ki zna kad će to bit….. ….kad…..vidila san…… vidila san ono ca me je spasilo…..
Na mašinu…. lipo složene….. stajale su muževjeve mi novine……

Odma san odahnula…. Lipo san orkinula lipi, veći, komad…. Da mi ucini….. i ….oterla san se (slavodobitno)….. Ajme…..(u smihu)….. odma san se sitila mladosti…. Eeee…. Ni noga puta bilo mekoga papira kaj danas…. Ki bi ima starih novin, taj se je racuna kaj bogat….. eeeee…. A ne kaj danas…..

E…. i tako….. potli san se lipo obukla….. stala doma još jednu po ure….. da vidin ko će me, ne daj Bože, opeta driškavica ćapat….. a kad san vidila da mi se criva više ne buniju….. lipo san uzela boršu, stisnula plin - da mi juha ne pokuva, i uputila se u onu butigu ca mi je Mare rekla…. Taman san došla na zadnji paket! Uuuuuu…. Ka lipo….. lipo san uzela otaj paket, i nukici ćikulaticu…. platila…. I onda san…..

….. Dumica (prekine je muž)…. Dumica…… berzo…..!

…. Ca je … ca je sad… Ki vrag ti se je sad dogodi… (čuje se kako brzo ide prema zahodu)……….

………..Berzo Dumica (panično) ….. zahod nam je popliva….. Ša san pustit vodu u zahod, a ono je sve isplivalo…. Ca je vo…. Ca je vo….. kako je vo svas zahod pun karte od novin….koga vraga novine u zahod ciniju……..

A neznan ja jadna….. ca mene pitaš……

Ajme Dumica…… Ca ćemo sad….. kako ćemo sad odštopat zahod…..

Da kakooo….. he he he… cekaj malo…(čuje se bat brzih koraka – do kuhinje i nazad )….... na….. vo ti je…… hiti ovi bijo jorgoti u zahod….. Ko ga oni ne odštopaju, niki neće!

Oznake: ,

horor

(uvodvi zvukovi: teta Dumica srče kafu, u pozadini se čuje otvaranje varta i zvuk bure iz vana…)
MARE: brrrrrr… ajme… (zapuhano)… ajme ka je zima….. brrrrrr….
DUMICA: (za sebe)… aha…. Gotov je mir…..(obraća se Mari koja je došla do kužine)…..Ca je Mare? Ca si se poledila?
MARE: Brrrrrr…. Da poledila!? Vanka je baren minus dvajset….. ojme…. Bura, snig, led… sve zlo… brrrrrrr….
DUMICA: Pa koga vraga si onda hodila vanka…… Nisi mogla doma stat, u teplo….. ala ala…. Ca me tote merko gedaš kaj prasac u sikiru….. ala…. Na…. Vo ti je čikara (čuje se šuškanje porculana, a malo po tom i ulivanje kafe)….. takoo….. ala, vo ti je, napi se malo vruće kafe, da se malo zgriješ, da dojdeš malo na sebe….
MARE: ala, ala…. A vo san šla da ću poć po drva… gori u magazin….(čuje se pomicanje stolice i srkanje kafe)…..ahhh….
DUMICA: (više za sebe)… pa si došla mene smitat….. (opet glasno)….Nego Mare, kako su ti to oci zaplivane…. Pariš…. Pariš koda si celu noć na noge stala….ca je? ( podsmjehljivo )….. oli je Žorži bi od voje sinoća u postiju….. a?
MARE: mmmm…. odi lipo.., a ne Žorži…. (podsmjehljivo)… on ti je ka ona pisma… (pjeva)… Sve da oću, ja ne mogu…. Nego mmmm, …..ali isto… isto si uganala…. Je, je…celu noć nisan oka sklopila…. Mmme meni …
DUMICA: Pa ca je bilo? Ki vrag ti je sad bi? Ca, je bila misecina, oli ti je opeta zahod popliva, oli….
MARE: A je…. Da je baren to bilo…. Celu noć o'straha nisan mogla zaspat….
DUMICA: Koga vražjega straha?
MARE: Ma sinoća san gedala jedan film…. Vako ti je to bilo…. Već san partila da ću poć spat, pa san nako, malo sedila na kauć i, malo vertila po televiziji, da vidin ko će još cakod dobroga bit na televiziju…. I tako došla san na jedan program na ki je bi film…. Lipo, na pocetak toga filma… lipo…. jedna ženska i jedan muški se… nako… lipo…. bušivaju….
DUMICA: (za sebe) … mmm, toga se tebi oće, a ?…
MARE: i kad san ja to vidila…. ja san, nako, lipo sela, jer san mislila…. Mislila san da će to bit ….onaj …. Film od jubavi…e…. Ajme…. A kad tamo… a sestro moja…. Onomen muškome, dok je ona ca se je snjin bušivala sve uzdisala od jubavi, su najedanput poceli rest zubi… oni oni…. Koljači…. I onda je je ugriza za vrat…. Kaj …. Kaj da je komad mesa…. I sve je je nako….. nako stresa…..mhh…. ajme, jame…. Pravi OR UOR….
DUMICA: ki božji OR UOR? Ki vrag ti je to?
MARE: Mmm, Dumica…. Niš neznaš…. Tako ti se zoveju oni filmi … oni….od strave i užasa!
DUMICA: (ljutito)… kvragu ti i OR OR i SUBNOR i HA-BE-OR…. ( malo smirenije ) Ma pogaj zac se ona prestašila… zac ona ni spala celu noć…. Mmmm… nećeš ti….. Mmmmm… da se je tebi dogodilo kaj meni niki dan…ma… ma ti ne bi spala… baren…ma baren misec dan!
MARE: (začuđeno)…. Ca je? Ca je bilo?
DUMICA: mmm… da ca je bilo… vako je bilo: Niki dan, ja i muž smo vicerali malo sira… ca smo od afitance dobili… i peršuta… ca nan je još od nove godine ostalo… i nako….
MARE: pa ca? Ca nisi mogla spat od slanoće? Oli te je žgaravica gušila celu noć….
DUMICA: (ljutito) …oćeš ti mene pustit da govorin i mucat, ili….
MARE: Ala, ala…. Govori, govori…. Ca se odma vriđaš….
DUMICA: Ne vriđan se nego…. Ala… ala da nastavin…. I tako….. kad smo… oto…. Vicerali… vidila san ja…vidila san da neće bit dobro….. Da ću celu noć bit žajna… pa san ucinla jednu broku… nako od litre…. Soka…. Da ko mi bude tribalo po noći…. da se moren napit, a ne da tramakivan, nako uškuro, po kužini…. i…. tako…. i… sve san ja to ucinla, tako, kako ti govorin…. Lipo san se svukla….e…. i…. partila spat….
MARE: i… ca?.... si se zbudila….?
DUMICA: Da zbudila… ufffffff…. Nisan ni zaspala kako bog zapovida…. Zbudila san se jerbo …. Jerbo mi su u usta bile… kaj pustinja… kaj ona…. Sahara…. Mme meni…. Sve mi se je osušilo….. od zubov…. Lipo… lipo doli do želuca….. Ehhhhh, ni više ni peršut kaj ca je bi noga puta.…. Ahhh… ca ću? Morala san se dignut…. napit se… jerbo ne bi bilo spanja celu noć , a jutro san morala poć na socjalno malo ranije ….da… da…. uvatin red…. i… tako…. Digla san se i … nako u škuro…. Da ne zbudin muža…. Pomalo partila doli napit se malo soka…. E… lipo san partila po škalamin doli…. Došla do stola i šla upalit svitlo…. A kad tamo….
MARE: (prekine je u napetosti)… ca? Ca je bilo?.....
DUMICA: Zgorila mi je žarulja…ah….
MARE: (uz ahhhhh, uzdah olakšanja)… i onda… ca?.... si je šla prominit?....
DUMICA: Odi molin te… ne ću žarulju minjat u tu dobu…. Da se ubijen…. Da me ubije struja…. A i nisan ni uzela oćali od škabela….. I tako… vidin ja da neće bit druge… pa san, nako u škurec, napipala broku i šla se napit….. i … već da ću partit ća… kad tamo….
MARE: e….
DUMICA: Od mraka, namo od drugoga kraja, me gedaju….
MARE: da… ca….
DUMICA: Me gedaju…. OCI….
MARE: (uplašeno, tiho)…. Ajmeee….
DUMICA: e …. e…. Ajme… sva… sva san se ukipila…. Jednu …. Par parov….ociju…. Cernih, zelenih, modrih….. sve gedaju u mene…. Ne trepećeju… ne miceju se…. Samo, nako užvireno…… gedaju prema meni….
MARE: (uplašeno, tiho)…. Ajmeee ….
DUMICA: e… e…. Ajme meni, san rekla i ja sama sebi, …. Ajme, sad san gotova…. Ki zna od kih su kervoločnih beštij ote oci…. Biće su tamo i lavi i tigri i zmaji, oli neki vrazi, sotone…. Samo cekaju … samo cekaju kad ćeju skocit na mene…. Ajme… mislin se ja…. Ajme, gotova san…..
MARE: (uplašeno, tiho)…. Ajmeee Dumica mojaaa….
DUMICA: Eee… ma to ni bilo sve….
MARE: (uplašeno, tiho)…. Ca je bilo još i gerje?… ca su te napali?…..
DUMICA: Ma…. Sve san ja jadna mislila….. ca ću sad…. I nako… ustrahu…. Zgrabila onu broku…. I pocela mahat… mahat prema otin ocima…..da more bit… more bit ćeju pobignut…..a onda….
MARE: (uplašeno, tiho)…. a onda ?….
DUMICA: a onda san oćutila da me je ništo …. ( misteriozno i panično ) ….Ništo uvatilo za vrat….
MARE: (panično): Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaah…
DUMICA: (instiktivno): Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
MARE: (panično): Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaah…
DUMICA: (instiktivno): Aaaaaaaa……… cekaj malo….. koga vraga viceš… kooga vraga se dereš …
MARE: (malo smirenije, uplašeno, panično)…. Ajmeee.. ajme… ajme ka san se prestrašila…. Ajme, ajme skoro mi je srce stalo… ca je onda bilo?….
DUMICA: Da ca…. (podsmjehljivo) … da ca…. Sutra jutro je u socijalno ša muž umišto mene…. Jerbo mu je bilo usput…. kad je ša u ambulantu sašit glavu…. ku san mu ja otvorila sa onon brokon….
MARE: (jako začuđeno)…Caaa?... Ma ca to govoriš?
DUMICA: (nasmijano)… Ma ono me je za vrat uvati muž… ki se je diga malo potli mene, popišat se…. (više za sebe) Mhh….Vrag mu se nosi u bevandu, i kolko je popit more… (nastavlja)…. pa san njega, nako u strahu…. Lupila sa onon brokon poglavi… e….ah, nego ca… tako mu se i oće kad se u sri noći, po škurome šmuca po kući….
MARE: (nestrpljivo)…. Ajde kvragu i ti i muž ti…. A ca je sa ociman…… ca je sa ociman bilo……su te napale … ote… ote beštije, zmaji, lavi, vrazi….
DUMICA: (podsmjehljivo)…. Da ca…. Ma ono ti Mare nisu zapravo bili oci ke su svitlile u škurec….
MARE: ne?... nego ca?
DUMICA: ma no su ti bile one one žaruljice od televizije, videja, telefona…. Samo ih ja, nako u mrak nisan dobro vidila…. Jerbo nisan uzela oćali kad san ono….
MARE: (prekine je uzbuđena)…Ma ke vražje žarljuce?
DUMICA: (iznevirana)….Da ke žaruljice? … One …kad se…. Kad se… na onaj daljinski ….na onon….programator…. ugasi televizija, na nju ostane gorit ona cerena žaruljica…. Tako ti je isto sa … onon… onon novon škatulicon…. bez ke se, sad po novomen, ne more gedat televizja. Isto tako ti je i sa videjon, koga mi je donila drugarica Mandica…. Kad je došla pred par lit… gori od Austrije, kadi je odata. Svitliju i žarulice od telefona, od antene za u kuću, od onoga vraga uki se staviju one … oni….mići pijatelići pa se geda na njega … krizme… ženidbe… i… i to… kako se no zove…. ve de.. ve de..… kako veće….
MARE: A tako…. (odahne)…. Tako je to…. Znači one oci ca su tebe prestrašile… bile su … bile šu žaruljice od … e…. od televizije… i …
DUMICA: e … si vidila…. Ni mi malo ca me svako malo bura prestraši… ko će mi dignut ternite na kuću ili ku kod drugu štetu napravit… nego se sad i od otih svih aparatov moran prezat….
MARE: dobro… dobro, i ca si napravila….
DUMICA: Da ca? Uzela san najveći lancun ca san imala i sve to lipo pokrila snjin
MARE: A to je ono ca ti je namo u kantun pokriveno…. Aja… a ja san mislila da ti je to nikakova gajba…. Da si pocala tići držat po kući….
DUMICA: Mmmmm…. Da tići…. (zamišljeno ) Ma…. Znaš ca?
MARE: Ca?
DUMICA: Boje da judi misliju da držin tići po kući nego da ja mislin da me svakakove beštije gedaju od mraka.

Oznake: ,

građevinska mafija


TETA DUMICA
MJESTO RADNJE: Kuhinja
VRIJEME RADNJE: prije ručka
Efekti:
šuškanje čikaric, pijatov,
otvaranje vrata, http://www.freesound.org/samplesViewSingle.php?id=75005
potezanje katride, http://www.freesound.org/samplesViewSingle.php?id=3503
(čuje se slaganje posuda za jelo na stol (pijati, teće, žlice…. )


DUMICA: Ma pogej…. Jopeta ga ni na ubed…. Ma di ga je vrag sad poni…… a lipo san mu rekla: Odi, odi, ala odi vanka…. i vako mi samo ciniš smeće po kući….. ala odi … odi vanka samo nemoj da te sad opeta Bog zaboravi…. Ubed će bit jušto u pol ure…. Nemoj da se sad opeta dogodi da zakasniš, pa da ja jadna opeta buden kriva ca ti se je iće ohladilo….

A on ….: ''dobro, dobro… neću zakasnit''…… i evoga, veće je ura manje kvarat, a njega još ni…. Ma da se je baren javi…. pa ne bi ribicu još stavila frigat….

( …. prekine je zvuk otvaranja ulaznih vrata…. )

DUMICA:(potiho, za sebe)… aha, vo je doša… aaaaa… sad ćeš me cut…. (vika i galama) … a di tebe vrag nosi u vu uru…. Zgubidane…neradišo…. Samo da ti je okolo bordat … a ti Dumica, jadna, po kući…..

MARE (bučno je prekine) …… Ajme…. Tako ti na mene… tako, na blagu miru… a ja san došla vidit ko ti ca triba…. A ti… (patnički) … ti meni da san neradiša…., da san zgubidan…. Ajme… ajme ca san docekalaaaaa….

DUMICA…. (izvinjavajuće) …. Ajme… ajme Mare… ajme skužaj… ajme…. Ma mislila san da…. Mislila san da mi je muž doša…. Nisan te vidila…. Ajme… ajme skužaj……. Ala… na odi … odi sest… na… tako, lipo vode… (zvuk stolice)

MARE: uffff…. Ajme…. Ufffff, sva san se odma zapahla…. Ala… ala, dobro je, dobro je… Došla san….ufff… cekaj neka malo sebi dojden….
Došla san (pokušava se sitit) … ovaj… došla san te…. Ovaj…. Pitat… ko…. Ovaj…. Ma pogaj... ma pogaj, zaboravila san….
Zaboravila san ca san te došla pitat… a kako i neću… kako i neću kad si me odma …
a da nisan ni vrata otvorila… odma si me napala…. Ka … ka da san najveći razbojnik….

DUMICA: Ma neeee…. Nisan ja tako mislila… pa rekla san ti, to san ja mislila da mi muž gre… pa….

MARE: a neka… neka… dobro je… sad je prošlo… nego, nego, ca ti je muž napravi da si tako, stila napast na njega… kaj .. kaj ca su noga puta partizani jurišali na … na onaj bunker put cimitra….

DUMICA: Da ca? Da ca? Ma, lipo san mu rekla da neka dojde na ubed u podne i pol… da ne zakasni… jerbo će mu se opeta ubed ohladit, pa će opeta Dumica bit kriva jer….

MARE: (prekine je) dobro…a kadi je ša… da mu se ni ca dogodilo… more bit je covik di kod pa, oli….

DUMICA: Ma vrag mu je!

MARE: Ma kadi je onda moga poć… kadi je ša da se je tako zgubi… je more bit ša u onaj penzionerski kantun….. more bit je, nekome od njih ca namo greju, imendan… oli… oli…. godišnjica braka… pa su cakod parićali… da se malo počastiju… malo peršuta… sira… ili su fažola skuvali … kaj no za novu godinu….

DUMICA: Ma vraga… Znaš…mmmm…. sve tamo svaki dan žereju… Ma daj… daj Mare, ne govori monade… ma ki bi njima… sa nako malin pensjamin nakoti šoldov za sve to ca ti govoriš…. Ma daj… Da svi oni zajedno skupiju svi šoldi od pensje na jednu jarpu … nebi in ucinlo nanka za jedne dobre tripice…. A kamoli za fažol sa suhon prascevinom… odi, molin te…

MARE: A dobro… dobro… more bit je opeta doša onaj, mali Edo….od kampa… more bit in je opeta doni televizije… kaj ono za Božić… pa se… more bit ti se muž… proprijo, dok mi vo govorimo… proprijo sad muci i nosi ti doma novu televizju…. A jadan… a ti protiv njega svega…. A jadan…

DUMICA: odi kvragu…. A ne jadan…. Ma… ma ca je on kaj niki (značajno – misleći na Maru)… kaj niki ca su se dizali i hodili u 5 uri jutro namo put Golije….kad su culi da će se dilit ote… ote televizije…. Da bi ca prije uvatili red… da budeju pervi ki ćeju uvatit televiziju…. e…. doma već imaju po tri televizije… jednu za u primaću, jednu za u komoru, jednu za drugu komoru… a tu cetvrtu ćeju vajda … vajda u kondot stavit…koda….

MARE: (brani se) ja…. ja Dumica ne znan o komen ti govoriš…. Ali znan da mi je muž poša tamo tek u 8… 8 i pol… i… i jedva je uvati jednu…. Tamo su se… da su se.…jedni… tako rivali ….da…

DUMICA (za sebe) mmmm.. ti neznaš!…mmm…..(opet glasno)…. Ma ne boj se Mare, ne boj se… ni on ša po televiziju… Ma, zac bi i ša? Odi molin te, koga vraga će mu još jedna televizija. Kajda nan ni dosti i ova, naša jedna…. Ma… ko bi i dobi novi televiziju… isto to ne bi bilo mukte….

MARE: Ma ca to govoriš…. Meni je moj Žorži reka da…. Ovaj….Ja san cula da su ih ovi od kampa dilili mukte, jerbo…jerbo da….

DUMICA: ma je… dilili su ih mukte… samo… samo da bi televizija radila… triba kupit novu antenu… triba kupit one žice… oni kabeli, za antenu…. Pa se… vo …. od ovo niki dan… mora kupit i ona škatulica za vaćat… onon… oni novi signali… e Mare…. Sve to se mora akvištat… i kupit…i mora se potrošit manko…jednu… a biće par sto kun….. ee… tako da i ote mukte televizije… isto koštaju…..

MARE: E… e, pravo govoriš…. A… kadi je onda moga poć? Kadi se je moga zgubit? Da ni naša u ku kod butigu ništo … nišo na akciju… na popust…..

DUMICA: A je…. On pojde u butigu jedino kad triba kupit španjuleti… ili ko mu tiba munite za poć u kapić… pa pofućka onu … ono ca mu ostane od spize…..

MARE: a… a da ni poša onda u ki kod kapić…. Pa se je malo začakula sa kumpanjima….

DUMICA: Ma je… Za u kapić poć triba šoldov…., a koliko ja znan ni ni penziju još potega, ni na lutriju dobi… a ni ni u spizu bi jutros on… nego ja….

MARE: ma kadi ga je onda vrag poni u vu uru….

DUMICA: DA di! Na gradilište!

MARE: Na gradilište? Ko vražje gradilište? Ca napravjate novu kuću? Oli…

DUMICA: Ma je…. Ša je doli…. Namo… kod Smokve

MARE: Kod Smokve? Koga vraga tamo cini?

DUMICA: Da ca?... Namo se napjantaju ka…. Ka nika stvar… njih par… i već rastresaju praznu slamu…. Prepovidaju o bageriman, mudrejeju kako bi to oni napravili, smitaju radniciman ca rušiju, cudiju se kako je teknika šla naprid i kako su oni noga puta morali sve naruke….

MARE: Da?

DUMICA: E… A dok nisu pocali rušit Smokvu… Hodili su vidit ca je novoga na gradilište od mosta,…. Prija toga su hodili u inspekciju radnikov ki su stavjali one pijoce po rivi…. E… a to in ni bilo teško jerbo su sve to vidili no… no kad su se stavjale pijoce na Pijacu…..

MARE: e… vidiš vidiš…… ti jarca… koliko se gradi i ruši pogradu…. Mogli su vidit više toga nego oni studenti ca puste godine po fakultetiman bubaju….. o tu ….. građevinu…..

DUMICA: Da…. Da moreju in i diplome dat….. da…. A ti Dumica …. Ti doma kuvaj, redi, meti…. I peri mu i šumprešivaj robu ca šporka kad se skiće… tamo po otoj šporkici i prašini…..mmmm…… Mafija je to, moja Mare, Mafija…..

MARE: Kakova vražja mafija…..

DUMICA: Građevinska mafija!

Oznake: ,

loto


Teta Dumica 04.02.1010.
mjesto radnje KUHINJA
vrijeme radnje: prija ubeda
efekti: otvaranje vrata, kuvanje polente
(u pozadini: zvok puhanja polente)

Ala ala…. Ala….ajmo ća vidit…


Vako:
9 …. 9 i 30….. jerbo mi je na trejset stembra rojen muž….
17 i 2 …. jerbo san ja rojena na sedamnaest febrara ….
29 i 8 … jerbo mi je na dvajset i devet augusta rojen sin…. i …. a ki ću sedmi broj stavit….

A kvragu i Mare i loto…. Ma pogaj sokin je ona mene agranpala….

Dumica…. Dumicaaa…. - Zove ona mene niki dan -….. Dumica, jesi igrala loto. Si igrala lutriju?
Koga vraga će mi loto – govorin ja njoj – niti san igrala niti oću….
A Dumica… ne budi mujena….. veli ti je đek pot….. Govorju da će onaj ki dobije…. Otaj đek pot…. Bit bogatiji za teški miljuni…..
Koga boga to govoriš…. Ki đek…. Ki pot…. Niman ja nikakovoga Đeka doma, niti mi triba…. Dosti mi je i ona moja lenjuša od muža Mate, još mi se i Đek oće…mmm.. da nebi…
I… i o komen to potu govoriš! Ki pot…. Od žinga? Od inosa? Više kaj …. teća… oli oli kaj …onaj espres lonac….? Ca na lutiju diliju poti….
Cekaj cekaj…..Oli si mislila na pōt (znoj)?
Odi lipo kvragu…..Ma koda se ja jadna ne spotin i bez toga đeka…. Šuprešivan, kuvan, peren, meten, luštrivan, postije nacinjan, nosin smeće, dikod i mužu ucin na voju u postiju…. (zbunjeno) ….Ovaj …..
Ma ne…. Ajme Dumica ka si mujena, niš neznaš,

Muna te je juros obukla!….. (prekine je) ….. Mmmmm….. hi hi hi (smijuljenje) …. kako san je lipo odgovorila! E! I neka san… neće mene svaka luda govorit da san ja….. a dobro…. dobro sad….
Mare mi je onda …. onako, inšenšana….hi hi hi ….govorila da … sotin đek poton misliju reć…kaj…. Mmmm…… Glavni… otaj…. Zgoditak!

Ajde kvragu i ti i loto i zgodak i poti i tećice…. Rekla san joj…. Koga vraga će meni taj vražji loto i ti teški miljuni! Ja iman malo, ma isto lipo živen …. E, ja san i rukotvorna i šmodna i …..… Sve ca mi triba ja sama, i bez toga tvoga lota, sa svojih 10 perstiju stvorin, a ne kaj neki (značajno – misleći na Maru) kiman loto triba da bi mogli akvištat ono malo potribe za svaki dan….
A neka neka… rekla je Mare – skrozi potucena – ni meni to ne triba, samo san nako…. ti došla reć… i pokupila se je ća… jerbo ni znala ca će više reć …. Mmmmm… kako san joj ga lipo štrukala…. Hi hi hi

I tako…… kad je ona šla ća, ja san se okrenula, nasmijala san se sama sasobon – kako san joj ga lipo kalala, i nastavila mišat polentu na juhu od bravine od afitance ca mi je Zadruga.…

Nego …. Dok san ja sve to, nako lipo mišala…., sve san sama sobon mislila….. Vidiš… lipo bi bilo dobit par miljuni:
- Malo bimo kuću popravili…. Jerbo od vlage mi se je već u komoru pocela pitura dizat….,
- Mogla bi kupit i malo nove robe… bar za u crikvu poć….
- Dala bi cakod i sinu, da se malo pomogne i on…..
- E, i u crikvu bi dala cakod … za popravak….

I tako…. Malo po malo, certica po certica…. vo san vode, za stol u kužinu… pišen na komad karte broji….. pa ću malo potli poć na poštu… Ma popodne, okolo 5 uri, da me ki ne vidi…. To…. Uplatit otaj ….loto…
Nego…, di san ono stala….. 1, 2, 3, 4, 5, 6 (broji brojeve koje je do tad upisala)
Ti majke…. Još mi fali sedmi broj….. ki broj ću još stavit…. A da stavin 12…. Jer mi je nukica rojena na 12 marca…. A ne ne… jerbo bi mi se moga onda nuk najutit zac nisan stavila broj 15 - jerbo je on rojen na 15 otobra…. A da ja stavin 8…. Jerbo mi je na 8 žunja rojen pokojni otac….. a ne… ne more…. Jerbo taj broj već iman…..
……. ( Šnjuf šnjuf šnjuf, miriši) …. Ca mi vo smrdi….. kada je ca zagorilo……. (Šnjuf šnjuf šnjuf, miriši) ..... ajme…, ajme vo mi je polenta zagorila….. Ajme… berzo Dumica… berzo mišaj….. (čuje se brumbulivanje i mišanje) ….. ajme….. ala dobro….. dobro je….. ni puno zgorila….. ajme……
A kvragu i Mare i loto i potići i miljuni….. ma pogaj…. Ja se mislin ki broji ću prekrižit…i… i….koliki šoldi ću dobit, di ću ih potrošit, di ću ih uložit….. a sve ca san dobila je to da mi je polenta zagorila! A kvragu i loto i ca ga je….. Ma ca to meni triba?

Koliko god da potrošila u popravjanje kuće…. Opeta će padat pitura, opet ćeju bakule hodit, opet će mi se zahod zaštopjivat….. vako baren moren onoga svoga lenjušu potirat da cakod cini, da se malo zabavi i spoti…. A ne da se samo skiće okolo i obišuje mi se po kužini ko je ca za ist….
Roba? Ma koga boga će meni nova roba…. I vako po kući gren uvik u jednu monturu, u crikvu gren u drugu, kad triba poć kod dotora iman tretu…. A kad umren, parićala san još jednu – za smrt. Dodar iman i dva tir kotula sa bande za dat nuciman za u maškare poć….
Opeta, za dat sinu…. Oli mu ni dosta ca san mu kuću ugradila? Ma ca bi se njemu stilo? I vako i nako će sve bit nanjega kad ja umren!
A crikvi… crikvi nedan! Oli su malo toga dobili od deržave… sad od kad je demokracija…. pa in se još oće da in mi siromasi dajemo od tih par miljunićov ca bi dobili na loto….. e, kad bi dobili!

(čuje se otvaranje vrata…. Ulazi muž)

Dumica…., Dumica, je gotov ubed? Već su mi se criva zalipila za dracu…..

(Dumica odgovara nervozno)
A kvraagu i ti i draca ti…. Evo….evoga… gotovo je… za 5 minuti….. samo, ku smi mi ono polentu cera kupi…. Nisan je ni stavila na oganj…. odma je zagorila… jedva da je malo zabrumbulala…. E, a lipo can ti rekla da mi kupiš onu na ku je nacrtan onaj frementun ki se smije jerbo ona….. (stišava se)

Oznake: ,

puna ratna sprema

TETA DUMICA
Efekti: otvaranje vrata, bura, hod, zatvaranje vrata, stenjanju,
(čuje se otvaranje vrata, fijuk bure, a onda i brušenje šijolama od postolov i zatvaranje vrata)


DUMICA: Ej Mare…. Mareeeee…….. Ej Mare, kadi si?....
MARE: Ej Dumica…. Ca je… vo taman da gren ća……
DUMICA: Ma kadi greš ća……. Kadi te vrag nosi sad po voj buri….. Doma stoj… vo će te još kadi kod uvatit reful pa će te hitit u more…..
MARE: A puš me ća…. Mran poć doli na socijalno….. moran napravit …. Ono dopunsko osiguranje…., pa onda moran poć kod doktora dignut za sebe i muža receti za tablete…. A tokat će me poć i kod maloga Dumića…. dignut onu kartu o penzije…. Jerbo da sad i to triba za …..
DUMICA: (prekine je)…. Mmmmm bravo… imaš ti ca i cint…. Celo jutro ćeš potrošit…. Tamo doli preko mosta……
MARE: Odi molin te…. Nanka mi ne goviri…. Jutros san se digla već u 6 uri…. Samo… da da se uspijen parićat…..
DUMICA: (podsmjehljivo, podrugljivo)… Daaa? Pa jesi se uspila… oto…. Parićat? Jesi skupila svu kartu… jesi sve to…to…kopisala?
MARE: Mmmm… a nac ti ja parin? Na one lude…mune… ca se po deset put tornivaju doma jerbo su jedan put zaboravile jednu kartu, pa drugi put drugu…. Pa se treti put opeta moraju tornat po….. ca ja znan veće ca? A ne ne…. ne ovaj put…. Vaj put san sve lipo parićala veće… veće jednu deset dan unaprid…..
DUMICA: Da? A ca….ca si digla… ke karte? Di si sve bila?
MARE: Da ca? Da di? A di nisan! Digla san sve ca mi triba i ca su mi stili dat i od … doli poreza…. i odoo… i od općine… i od suda … i to i od jednoga i od onoga drugoga… e…e…onda san bila i doli kod Dijane na rivu pa san dobila nike karte…, pa san bila i u gornju općinu…. Pa na katastar….. ma… ma dodar san i gori….na miliciju bila i tamo povadila ….onon …. ma sve karte ca su mi stili dat……
E… tako… onda san sve to… zajedno sa legitimacijon, pašaporton, knjižicon od socijalnoga, knjižicon od banke, i svin drugin kartamin ca san imala doma… dala sinu da mi lipo gori u svoju firmu …. lipo foto…otoga… kopiše… da ne moran sve to plaćevat. I to sve puta pet… neka iman doma ko mi ca bude tribalo….
DUMICA: (prekine je)….. n' ti jarca….pa ca sve te karte tribaju samo… samo da bi se napravilo to novo.... oto produženo socijalno?
MARE: A ca ja višje jadna znan. Ca je siguro siguro je…. Bar se neću morat deset put tornivat po druge karte…. E … nisan ja više baš mladica… da moren drcat vamo namo vamo namo…. E
DUMICA: A dobro je… dobro je… nego…. Rekla si mi da si sve to parićala veće jednu… deset dan, je tako…
MARE: je….
DUMICA: a… zac si onda… onda rekla da si se i jutros digla već…. Već u 6 uri da bi se stigla parićat….
MARE: a ne ne ne ne…. to san ja jutros parićevala sve….. sve ca mi triba za poć doli na Prosiku….. za put do socijalnoga i anbulante….
DUMICA: Ca?.... Ca to govoriš…..Ma ja tebe Mare… niš ….niš ne razumin…..
MARE: Sa'ćeš… Sa'ćeš vidit…. Odi… odi vamo da ti pokažen…..
(čuje se bat koraka – dok odlaze iz hodnika u primaću)
DUMICA: (začuđeno, u šoku)…. En ti jarca Mare….. Koga vraga ti je sve vo na stol…. Koga vraga si sve vo dovukla vamo…. Koga vraga ćeju ti vi očali za sunce….pa ve …. ve čizme…. Pa va…. Ovaj… šlem…. Koga vraga će….
MARE: (prekine je)… pomalo… sve ću ti reć… sve ću ti objasnit….
DUMICA: ala ala… govori….
MARE: Vako…. Kaj pervo…. Ovaj šlem ću stavit naglavu (stavlja ga na glavu)….tako…. jerbo ću, sad, kad partim dolika, morat proć uza onih par starih kuć na dno ulice od kih bura nosi prijakote. E! Ca je siguro siguro! Neću da mi se dogodi kaj no niko godišće Mandici kad joj je komad prijakote pa naglavu pa je deset dan bila u bolnicu…. Lipo ću stavit ovaj šlem… ca mi je noga puta otac doni od onoga pervoga rata… e… ca je siguro siguro je….
DUMICA: m… pravo ti i govoriš….a ca će ti ovi suncani očali… od kad to ti nosiš oćali za sunce….
MARE: i ne nosin… ma moran proć preko pijace i onih njezinih belih pijoc…. A, kako je vanka sunce…moglo bi mi se opeta zablišćit… od tih pijoc… pa bi se mogla opeta, kaj no niki dan, zalipit u ki kod zid oli u covika ili bi mogla ne vidit na jednu primera koru od banane pa past na nju…. Zato ću lipo klast ovi škuri oćali pa san sigura…. Ca je siguro siguro je…
DUMICA: A va velika, vela kamen….
MARE: O tu kamen ću lipo … vako…klast u ovu boršu vode … ca se stavi na križa… to mi je od nukića… kad je hodi u pervi razred u škulu…. e…jerbo ću, jerbo ću jedino sa ton boršon na križa i kamenon u nju bar bit sigura da me ki kod reful od bure… vako svu… svu skonšumanu i jadnu… neće ponest u more… ono… ono kad se popenjen… popenjen na verh novoga mosta doli na rivu…. E… ca je siguro…
DUMICA: (prekine je, tj nadopuni)… je siguro…..Ala… cekaj da ti pomognem ( čuje se stenjanje dok stavljaju kamen u boršu )…
DUMICA: ufffff… tako… tako lipo…. A cekaj… cekaj malo… a koga će ti vraga ove čizme vode…. Ove na fijorići, na cvitići…. Koga boga će ti to…. Pa vanka bura puše… ne daži…
MARE: odi molin te… kada čizme tribaju samo kad vanka daži…. Ma njih ću… vo… sad obuć… jerbo jerbo moran proć … dolika, uza magazini… e. A ca neznaš da su tamo, vo, niki dan kopali oni ca nacinjaju telofoni i telefonske žice, pa sad ovo kopaju ni od komunalij, a node blizu kopjau i oni ca novi most nacinjaju….
DUMICA: e, pa ca?
MARE: Da pa ca!... Sve tamo je puno jila, blata, zemjine… pa još od kad je vo … pred niki dan… palo malo dažja… Odi molin te… još bi mi se stilo poć doli u socijalno u fini postoli od nedije… bravo… Vako se, u čizme ca mi je nukica posudila, baren neću šporkat u svu onu zemjinu, jilo i….
DUMICA: e… vidiš… pravo ti i govoriš… E… Ca je siguro je….
MARE: (nastavlja )…. Je siguro…. E, nego ca… još ću lipo obuć …. Tako (oblači se)… ovu muževjevu debelu jaketu… od vune, ca mu je bilo noga puta za hodit u berdo kod ovac…. i ovu boršu sa kamenon na lebra …. Uffff (muči se dok je stavlja na križa)… ekola….gotova san!
DUMICA: En ti jarca Mare. Ma kad te vako pogedan… (podsmjehljivo)… u punu ratnu spremu… ti jarca…. pariš …. Pariš maškara… i antroke maškara….
MARE: Ma kadi… ma ca? … cekaj… cekaj da se vidin u zercalo… (čuju se koraci dok odlazi do zrcala)…. Ojme… Ojme… ma baš parin maškara… sa ovin šlemom, oćaliman, jaketon, nukinim čizmamin na fijorići….. ojme…. Ojme, ma ne mogu vako poć vanka…. Smijat ćeju mi se svit….
DUMICA: (podsmjehljivo)….. ma je…. Ma je….
MARE: A ne ne…. a cekaj… cekaj malo…. Vo je za par dan karneval…. More bit bi mogla poć, vako obucena, za karneval…. Niki mi se neće smijat….. jerbo… jerbo ćeju svi mislit da san samo još jedna maškara…. E bravo… bravo… poć ću ja u pervidan dolika…..
DUMICA: (viče) ….. Ca?????? Ma ne dolazi u obzir! Da se nisi usudila!!!!!
MARE: A zac? Zac ne u pervidan?
DUMICA: (blaže) … ma ki je vidi, Mare, hodit u vrime karnevala po kancelarijamin…. Ma daj… Judi… oti ca delaju… ca delaju po kancelarijama…. Poć ćeju u nediju na pijacu, poć ćeju vecer na tanci…. Još in samo …. nako, nako prenoćanima u pervidan jutro… tribaš ti… sa svojiman monadamin i zahtjevima….. odi molin te… ti kada nikad nisi bila na tanci celu noć …. Pa neznaš kako je to kad jutro moraš……Odi … odi molin te…. Pusti judi na miru…. Bar u vrime karnevala ih oslobodi svojih zahtjevov, molbi, pritužbi i….
MARE: A kad ću onda poć doli?…. I kako ću poć doli da mi se ne smijeju kako san obucena…
DUMICA: Ala ala… zvat ću ja sina….pa će nas povest doli sa auton…. Ala svuci se…. Gren ga ja zvat…..
MARE: ajme… ajme fala ti Dumica….A cekaj, ca ću sad s ovon robon i boršon i oćaliman…..
DUMICA: Da ca… cuvaj je za u nediju… za pijacu….. poć ću i ja stobon!

Oznake: ,

ričavac

Teta Dumica, 28.01.2010.
Vrijeme radnje: malo prije podne
Mjesto radnje: kuhinja
Efekti: pije kavu, šuška čikaricama,
Teta Dumica pije kavu, šuška čikaricama.

Bravo!
Tako!
Ovaj put san sve lipo napravila. Niš nisan zaboravila.

Šuška najlonićima
Digla san se jutros okolo 7 uri i šla u butigu. Kupila san kruva, još je bi tepal.
Šuška najlonićima

Niki dan mi je sin rekla neka se parićan, da ćeju mi sa društvon doć u kuću za rićavac!
Ja volin kad mi dojde lipo društvo!
Kad mladići i divojke zapivaju naše stare pisme, po domaću, kad je puna kuća smiha….. eeeee lipo je to. Neka, neka.
Moj sin ima velo društvo. Još od škule su uvik zajedno. U svaki karneval i u ričavci greju.

Noga se je puta vijažalo i bordalo po cele noći.
Odili bimo po kućamin pivat i šulacat se, a onda bi partili kod koga-kod u konobu na kuvanu bravinu, pecenu janjetinu, kako bi se već dogovorili.
Znala je naša nana, bog je pomilova, po celi dan kuvat i parićivat, a onda bi hahari došli i sve pojli u pol ure!
Kaj dica, odili smo po kućamin samo po svojoj ulici!
Pokrili bimo se facoliman i kucili susediman na vrata. Malo bimo zapivali, a ženske bi nan dale frit, ako su napravile.

Danas po vratiman kuci mularija, šuškaju najlonićiman i viceju:
dajte nan jaj, dajte nan jaj…..
A kad izajden vanka, onda zamukneju!?
Ca je dica? Di je pisma? Niš neznate pivat?
A oni me samo mutavo gedaju krez bužice od maškare!

Ca je vo došlo…. Ca tu dicu nima ki naucit našiman užancamin?
Pivat neznaju oli nećeju?
Znala san in dat jaj i brašna, morebit bi znali palačinke paričat.
A onda bi drugo jutro to isto jaje našla inkartano komu-kod od susedov u vrata!
Nedan in više jaja!

Ma isto mi je žal zaklopit vrata i cint fintu da me ni doma!
Sad kupin malo bonbonov i kroki, pa podilin dici.
Ni mi žal.
Triba držat do običaja, do starih užanci.
Ne smimo pustit da se to zaboravi.
Mi smo u škulu imali domaćinstvo, ucile smo šit i plest, a dica sad, po novome, imaju uru paškoga govora!
Lipo da su se toga sitili.

Šuška najlonićima.
Sad gren paričat cakod za veceras.
Nafrigat ću frit – duplo!
Narizat ću peršuta, i naj bokun sira od afitance,
Skuvat ću in pužov ca se špurgivaju još od vu jesen i parićat ću i bakalaja i ubotnice!
Neka bude pun stol ića i pića.
Svega ću nacint uduplo, da mi se ne dogodi kaj lani, kad je nukić doša pokrivenoga obraza i dove sobon celu curmu, kad su mi pojli sve ca san ja jadna parićala za moga sina i njegovi kumpanji!
Skoro san u zemju propala odsrama!

Oznake: ,

karneval

Teta Dumica, 21.01.2010.
Mjesto radnje: Kuhinja
Vrijeme radnje: malo prije podne
Efekti: nukić drci po škale, prečanje po škatuli, podnevno zvono


Sa radija se čuje:
''karnevale dobro moje odra si mi šjole mojeeee''
(samo kratko, dva tri takta!!)
Teta Dumica nastavlja pivat isto u pol glasa.

Čuje se Nukićevo drcanje po škalama

Teta Dumica vikne: Ne drci po škale!! Pomaloooo!
Lipi moj…. Ša je u šufit.
Da gre poprečat ko ima ca za u maškare…..Da se paričivaju u Vangu, Menega…ca ja znan…
Neka, neka….. tamo će se nadimit kaj peršut, pa neka obuce ca bilo.
Ima gori štrac ca mu se je i otac obuceva.
Stari terliši, rasporene valiže, nevajani facoli i poideni kapoti, vriće i mriže….
Ni me briga,.. neka preće…
Oooo…. Cula san da će vogodišće bit puno lipo za karneval…. Da su se i u općinu odlucili pomoć karnevalu, da ne bi bilo kaj ove zadnje godišća, kad je bilo na itanje oće bit – neće.
Tako i triba. Tribali bi i televiziju zvat, neka dojdeju snimat, jerbo se samo tako nakupi puna pijaca naroda!!!
A mi se volimo prižentivat.
Kako i nebimo kad imamo najlipšu nošnju na svitu!
Neka se zabeliju naše pokrivace i zavijoriju kotule i traverse……

I ja san se kaj mlada volila obucevat.
Puno posla ima okolo parićivanja i obucevanja:

Najprija triba parićat pokrivacu; štirkat, ocidit, osušit, šumprešat, obandat….
Šumprešat komeš, mudande, kotulu, košuju, transparent, facol i traversu
Parićat kalcete i gondulete.


(Ponosno): Obukla bi jaketin, okolo vrata obisila srebreni peružini, na uši udila tri perla ročini i partila na pijacu. Oćutila bi se kaj da san najlipša na svitu….eeeee

Sad moju nošnju cuvan za moju nukicu.
Je, obukla je je dva tri put nevista, ali ona se više voli maškarivat.
Ona voli lipe maškare, svilu i velur, ma obuce i CERNU kotulu gori-kotulu doli – TO DA JE NAŠA TRADICIONALNA MAŠKARA..
A JE….., tako su se pijani muški obucevali kad je tribalo poć Marka spratit !
Mi ženske smo se i u maškare uvik fino obucevale.
Bele kotule sa ažurićon i merlićiman, jednu godi drugu doli. Šoto mudande od pike sa merlićiman na propor, nanoge lipe gondulete.
Naglavu bimo zamotale šugaman od špunje, a preko lica gusti milje, da nas se ne poznade!
Tako se je odilo na pijacu, u maškare!

A na tanci smo odili uvik u lipu robu;
Divojke u novi fuštani, a muški u najboje brageše i košuje ke su imali:
Ko si sti, moga si poć u Miška, u Duda, kod tete Mande Pećarice, u Kalabota….
U Name je bilo Sokolsko društvo, odilo se je u Orlanu…….
Potli rata smo odili i u Špital i u Dom…
Na Šocji se je odilo, tako se je govorilo noga puta…..

Svajdi se je pivalo i tancalo. Sviralo se je u mišnice i na harmoniku.
Piva je pokojni Đani:
Iman jednu malu
Garavih ociju
Krasnu kajno vilu
A ko sreću milu…


Govori mi nevista neka joj JA parićan za vogodišće se obuć u maškare, jerbo da će u Pagusa bit nekakovi BAL pod maskaman pa da mora bit I LIPA I TRADICIONALNA.
Da će doć puno fureštoga naroda: i Austrijanci i Slovaci, Mađari, Česi, Talijani.
Dodar da ćeju doć od Gane. Nisan ja znala kadi je ta Gana, dok mi nukić ni reka da su to judi od Afrike. Cernci.
A oni su uvik ubuceni u maškare.
Na televizju kad ih vidin, maškarani su i šajdanoni i blajdanon.
Nisan razumila, … ko ćeju doć i Turci?
Jerbo, ako dojdeju, da nebi krivo razumili našu robinju!
Tribalo bi judima prija reć da se ne tribaju bojat!

Da će doć još dvi tri glazbe, pa da će nan kolo svirat bez stajanja!
Doć ćeju kudovi od Stankovci, Delnic i od Briševa….
Nego……?..…ca Nevaja nima KUD? Njih niki ni spomenu….
Puno lipoga svita da će doć: precjednici, ambasadori i njihove žene.
Moramo se pokazat u najbojemu svitlu.

(Ponosno): Kad parti naše kolo, triba kolat kaj jedan!
Stisnut se jedan uza drugoga, neka lebra pucaju!!
Rodica Mare je rekla da je je ćer šla u Venecju kupit veštu za maškare.
Neće ona, fina gospoja, obucevat našu nošnju.
Ona se oće bit moderna
Obuć će veštu za BAL i postole od pozlate!

Čuje se kako Nukuć drci po škale.
Teta Dumica opet zavikne:
Ala, ne derci!! Jesi ca naša?

Nukić: U podlozi se čuje prečanje po škatuli: Je nana. Naša san!

Teta Dumica odgovara, već nervozna:
Ala dobro, dobro.
Vo ti je još i vercina i odi ća, moran sad ubed skuvat!

Nukić: Bog, nana!
Zvoni podne
Teta Dumica govori, a u podlozi zvona zvone:

Blaženi muški….. jedan tren se je obuka…

Oznake: ,

predsjednički izbori

Dnevnik Tete Dumice, 14.01.2010.
vrijeme radnje: prije podne
mjesto radnje: kuhinja
efekti: ispijanje kave, šuškanje čikaricom



Ispija kavu i stavlja ćikarice u škafu:
Pazi Dumica, pomalo...
moran pazit kako stajen navu žgindanu nogu....
Lipo mi je reka sin da neka ne gren nidi, jerbo da je merzlo i da ko se obolin, da ću mu samo pokoru dat.
Ni on mujen. Brani svoju ženu, moju nevistu.
Na koga bi drugoga pala pokora nego nanju. Neka, neka.
Lipo san ga odgojila.
Lipu i vridnu ženu je zibra. Šešnu, šmodnu i rukotvornu. Moja pokojna teta bi rekla: i od matere mlikuje
I lipu dicu imaju. Nukica mi je kaj anđelić, a nukić..... ma on je već mladić. U škule mi gre.....pametno sunce nanino...
Obadva su na moju fameju.
Od pervoga dana san ja znala da ćeju oni bit i lipi i pametni....
Da su se stavili u moga muža...... bili bi divji. Ki bi ih ukroti!
Znala mi je pripovidat pokojna sekerva, bog je pomilova, da ni mogla izać na kraj šnjin. Da je u mladosti bi farabut.
Kaj da ja to neznan.... ali bi je najlipši mladić u Pag.
I uvik vesel i parićan za šulac.
Zna mi je reć da se paričiva za poć u popi, pa bi ja mujenica po cele noći ruketala.
Moj muž.....e..... lipe su to bile vrimena, naše mladosti i jubavi.
Vrag je misli na pulitiku.
Pa ca da je bi rat. I jedan i drugi, pa i treti.
Sve smo mi dva to prošli, skromno i u jubavi.
Zato mi je danas vako teško gedat ovu mladost, ka se po televiziji kara.
Vo do nekidan, po celi dan su destak od njih batinali jedan kontra drugoga.
Ki je koliko ukra, ki je kome kajlu namesti, ki je biža u Minken, ki je nikakove dionice proda..... karanje, karanje, karanje....
Onda su od njih destak, ostali samo dva.

Pitala san sina, za koga ćemo glasat, ki su ti dva ki su ostali?

Reka mi je da je jedan DALMATINAC, bledi profešur ki zna svirat, a drugi da je HERCEGOVAC, pun posla, da se diže jutro u 5 uri dercat poberdu i da se nima vrimena obrijat.
Da su obadva od iste stranke ali da su se pokarali.

U crikvu su neki dan dilili letak u komu nas biskupi putiju da glasamo za NAŠEGA covika.
I na televiziju san neki dan vidila jednoga novoga popića.
Obucen u belu monturu, od dolnjega kantunića televizije govori nan je da neka glasamo za NAŠEGA covika.
Niman ja ca tote puno mislit. Pametni judi sve su mi rekli.

U nediju jutro najprije san docekala moga prenoćanoga nukića.
Bi je u Kostrenu, sa karnevalistiman na festival.
Pun veseja mi je pripovida kako mu je lipo bilo.
A onda san se prebukla u boji fuštan za poć na misu i potli mise san šla u Name glasat.

Snažnim glasom:
A prokjete škale.....i on ki ih je tamo namesti......!!!!

Otvorila san vrata i vidila puni zidi slik moje mladosti.
I umisto da gedan di gren, ponorila san i rasterla san se kaj štraca!
Rastrepila san se, sva san se natukla.
Srića moja, samo san nogu žgindala.
Donili su mi cukara i vode pa san se berzo rekuperala.

Odlučnim glasom:
A onda su mi dali no bokun karte i ja san zaokružila.
Za NAŠEGA covika.
Ca ja znan kakov je taj drugi......


Oznake: ,

smeće, najloni....

Dnevnik Tete Dumice 07.01.2010.
Mjesto radnje: kuhinja
Vrijeme radnje: malo prije podne.
Teta Dumica šuška najlonićima


Paket jaj… Botija mlika…..
Šuš-šuš najlonići
Tri kvarta kruva…. Uje….. Riži…
Šuš-šuš najlonići
Čikulata za nukicu
Šuš-šuš najlonići
Cetire kapule….
Šuš-šuš najlonići
Malo selena, glavica luka…
Šuš-šuš najlonići
Ala…. - više san najlonov donila doma nego san kupila za pojist.
Šuš-šuš najlonići
Žuti, modri, beli…. ,
Šuš-šuš najlonići
Ovi su tobože mukte… kaj da mi neznamo da smo ih platili i preplatili sa ovon spizon ku kupimo.
Najlon zavo, najlon zano….
Sve je umotano u najloni…
Uzmen ja svoju boršu, ali uvik kupin još cakod, pa mi ne stane samo unju. Moran uzest najlon, a onda neznan di ću šnjin kad dojden doma.
Šuš-šuš najlonići
Ovi su nevajani. Jedva do kuće spizu donesen, odma popucaju.
Kerumovi su mi puno boji; poslužiju mi za smeće itat u njih, lipo su veli i cversti, taman za u moju kantu.
Šuš-šuš najlonići
E, bravo,
Reklo je na radio da ćeju nan od komunalij vogodišće dilit najloni.
Da su sad moderni i da ćeju recik….rec…..kako no…vrag se ita…..
…… RECIKLIRAT smeće ca ga itamo.

Eee…… noga puta su smeće kupili na kar sa konjiman…
Znali smo zapivat
''Ante Tono zvoncićon klepeće, orte ženske berzo noste smeće''…
Potli smo se malo modernizirali pa je odi Gergica traktoron.
Zazvonili bi nan zvoncićon, a mi bimo dercale na vangrada itit smeće. Uno doba ni bilo najlonov kaj danas.
Kako bi ki stresa smeće, moga si vidit ca je cera ubedva.
Ni se moglo niš sakrit.
Stali bimo atento, da ne zakasnimo, jerbo ko nisan bila žvelta, traktor bi parti,
a smeće nisan smila ostavit na ulicu do sutra, nego bi ga tornala nazad u konobu.
Ca je to bilo kaj danas………..?
Danas u svako doba moreš poć itit smeće, di te je voja.
Kontejnerov ima.
Ma isto, šporkuje itaju sve redon.
Ostavjaju svoje smeće kaj na pijat maškamin i galebiman.
Mene boliju ruke, pa isto dignen pokrov i itin smeće nutra.
Ona moja suseda, lenjuša, ponese najlonić u podne i ostvi ga uskraj kontejnera
Dojde maška i vižitiva, ubedva sirota beštija….

Sad govoriju da bi nan tribalo bit boje, cišći grad…
Da neka odma u najloni mećemo: u jednoga kartu, u drugoga staklo, u tretoga plastiku, u cetvertoga……..
Je. Bravo. Nego kako.
Morala bi imat konobu kaj portun od dolnje općine!!!!

Oznake: ,

blagoslov kuće i još malo o božićnici...

Dnevnik Tete Dumice 31.12.2009.
Mjesto radnje: kuhinja
Vrijeme radnje: malo prije podne.
Teta Dumica šuška suđem (pere čikarice)


Taaako….
Volin namiru popit kafu. Da me niki ne smita. Onda mogu promislit ca ću za ubed skuvat.

Danas bi mi moga doć pop, kuću blagoslovit.
Samo neka dojde prija pet uri, jerbo potli pet ulica je škura!
A neka noge polomi ??????!? Bit će da san ja kriva!

Na ulicu mi ne gori, nego jedna žarulja. Ma ja plaćan komunalnu naknadu!!
A kad daži, u butigu kaićon moran odit – a platila san i onaj prokjeti vodni doprinos!
…………………………………………
Komu ti šoldi greju ???
Samo muzeju od jadnoga naroda.
…………………………………………

Moran malo kuću poredit.
Cer san pomela, ma isto moran malo turnut. Lipo je grijat se na derva, ma puna je kuća paukov.
Sfrigat ću i malo frit, neka bude za na stol kad pop sa akolitima dojde.
A i moji nuci frite begenaju.
……………………………………….
Nevista mi je parićala plavu kuvertu.
Samo neznan koliko ću šoldov nutra klast……
Mislin se…. Ca pop zna koliko san ja stavila nutra!
I tako sve kuverte u istu boršu ita……

Znala je pokojna teta, ka je prala škale u popovu kuću, pripovidat kako se je noga puta znalo dogodit da u kuvertu niš ne bi bilo!
Onda bi pop samo teško uzdaha….. zaman mu propovidi o poštenju i jubavi.

To ni lipo…… a ja neznan koliko da mu parićan.

Misila san da će mi ona božićnica od općine pomoć..
Mare je bila uzest svojih 200 kun. Perva je u filu bila!
A ja….. radi prokjetih 6 kun preko mire, dobila san samo 100 !!!!!

Od ove pensjonerske božićnice, ni mi ucinlo nanka za viceru za Badnjak!
Da 100 kun!!!
Rugaju se snamin, kaj da smo na bambinadu partili. Dici i stariman, isti bulaman!

Da san znala zaku mizeriju se gren mercit, nebi ja pošla……

A Mare, došla mi je reč da je digla 200 kun i još da su je pensjoneri dali televizju !!!
On Edo od kampa da je dili televizje i radija pensjoneriman ki ih nimaju!
Ma ki to pensjoner danas nima radio, oli televizju !!!??
I ca to njemu triba, dilit. Izbori su odavno finili.
………………..E, Mare, Mare…. važno mi se je sotin pofalit došla.
Koda ja neznan da mi je došla novi šijalet pokazat!
Sin joj ga je još noga puta od Tersta doni.
Deržala ga je u ormarun i neka moli Boga da je ga mujice nisu pojle!
Ja san svoga sama uplela.
Jednoga za šajdan i drugoga za blajdan, za na ponoćku poć!

Vogodišće, novi pop – nova politika: ponoćka je pocala u pol noći, a ne kaj godišća prija kad san već u dvet i pol morala poć cuvat svoj banak!
Od kuće do crikve sto put bi prenula, od one podivjane mularije ki paterde itaju.
A dok bi pop govorit poca, noge bi mi već bile uštinule!
U pervi banci, napijanatale su se fine gospoje, sve u dlakavi kapoti, ….. sve mi milo dojde jadnih beštij ke su morale krepat da bi okolo vrata nikome dospile…
Skupu robu one nosiju. Ne triba njiman općinski bulaman.
One i za lemožinu šoldi od karte dajeju….
A ne ja…. sirotinja.
Meni 100 kun neka je dosti.

Da san znala, ne bi se ja merecit zato pošla.
Da san ja znala ….ma nebi nanka glasat bila!

A bila san.
I to na nagovor moje rodice Mare.
Da neka pojden napravit đir, da odavno ugrad ni bila.
A ona je samo stila prošećat svoj novi šijalet!
I još me pita da za koga ću glasat….. Naglo je prekine zvon: Zvoni podne

Ala Dumica, dosti je govora.
Gren oprat vaj bušćić salate.

Čuje se šum vode iz špine…..

Oznake: ,

općinska božićnica

Dnevnik Tete Dumice 24.12.2009.
Mjesto radnje: kuhinja
Vrijeme radnje: malo prije podne
Teta Dumica otvara vodu, čuje se šum vode i kucanje žlice po čikarici/potiću


Uff…. Uff….. opet me kuk boli…. Vo će se opet vrime preminit….

Čuje se kako ulijeva čaj/kavu u čikaricu/potić, ispija (srče)

Morala bi poć namo doli po medicinu…..
A kako ću jadnaaaa….. kako ćuuuu….
A ki će me rinut ubrig preko noga mosta.

Ca su no napravli…. Kako ću ja jadna, vako stara i kilava…..
Larko je njiman kad imaju auti. … Ovi mladi niš ne deržiju do nas starih…. Svih bi ja u vojsku potirala. Makar samo 6 miseci. Nima više discipline…
Opet ću morat poslat muža neka namisto mene predigne riceti….. aaaaaaaa
Uff…..Uff…. ne moren nanoge stat…

Šuška najlonićima

Ca je vo kupi? Ni doni vegete.
Larko je njemu. Opet je poša na čakulu. Biće namo kod suda…
A neka, neka….. Pojde se malo ugrijat namo nasunce, dok se ja dignen i ne užgen oganj. Vako manje derv potrošimo. I derva su skupe, 350 kun metar.
350 kolp ih čapalo….
…………………………………………….
Ca ću danas kuvat ?……
Zabravila san sinoć stavit mocit fažol, a iman komadić bravine od afitance ca su mi dali za no malo ledine…
Skuvat ću malo polente na juhu od bravine.
Proćemo se.

Teta Dumica na radiju traži frekvenciju Radio Paga.
Nađe je taman kad spiker govori o odluci Grada za 200,00 kuna Božićnice umirovljenicima.

Cekaj, cekaj!!
OOOO….. Borati…. Ni ovo nisan znala.
Kadi je no rekla? U mjesni…ca? Biće u mjesnu zajednicu!
E, bravo, vako su i lani davali, kad je rodica Mare digla i zasebe i za već pokojnoga muža….eee… injoranta.
Nikad je ni dosti.
Uvik da je fali.
A prekolani je boršu na kvaku obisila da bi jutro perva u filu bila.
Šla se je mercit za no malo šoldov, kaj da će je to pomoć.
Fundina, potrošila bi dotu svete Ane……
Da 200 kun………….. Ca je to 200 kun………………… Niš.
Ma…. ma ca će to meni.
Vragu oni i tih 200 kun. Mužova pensja nan je dosti. Kaj do to namin triba, ………….to malo sirotinje….

Čuje se zvono – podne
Sa ulice čuje se dječji glasić:

Nana, nana, doće nan sveta Lucija!!!!

Ajme, sunce nanino!
Vo mi je došla od fantinići.
Moran ditetu cakod parićat za svetu Luciju….. Vrag se u šoldi ita…nikad ih ni dosti…
Ma…..Poć ću ja sutra okolo dvi ure popodne.
Tad je manje svita ugrad.
Ca me ki mora vidit.
Ca ki mora znat da san bila po šoldi…..
A mogla san poć i do Keruma. Da imaju bakalaja.
Kilo bakalaja po 170 kun. Ajme meni….
Vrag in se ita u 200 kun.
Ca moreš kupit za ti šoldi…..?
Napravit malo boju viceru za Badnjak, ubed za Božić. …….A ca kupit?
Dvajsetak deki bakalaja i po kila janjetine za nas dva…. Tako tako.
Ušparinjat ćemo jedino ako nas nevista zove na ubed…. pa će onda ostat i za bulaman.
I vo sve za 200 kun. A vrag in se ita u 200 kun….
Vamo da su poprodavali i Maun i Škerdu, da imaju puno šoldov, a nisu kadri dat narodu baren ijadu kun.
E…. a ca bi njiman ostalo. Puno ih je tamo. Namin vo malo i niš, a oni guzice neka širiju…. Da 200 kun…. Ca je to….
Ja jadna niman pensiju pa niman niš. Nisu mi dali noga puta ni NDH, ni Tito ni Tuđman, pa neću ni od ovih niš dobit.
Vrag in se ita u pulitiku i ca je je. Ne gren glasat….

Oznake: ,