četvrtak, 8. travnja 2010.

post, nemrs i odricanje


(otvaranje vrata – ulazi Mare)
MARE: Dumica, Dumicaaaaa… Mare je, Dumicaaa….
DUMICA: Ca je, koga vraga viceš odma od jutros!
MARE: A niiii, to ti ja tako samo govorin tako…. Mmmmm… ajme meni Dumica. Ajme kako ti lipo kuća miriš po kafi…. Mmmmmm…
DUMICA: Je tako. Je tako da je… Eeee Mare, ma ni vo kafa ka bilo. Vo ti je ona lipa, ona fina, stranjska!!! E, to mi je je donila suseda ostrijanka ca je od pred niko lito kupila kuću malo dolije u ulicu, pa vako dojede sa mužon i dicom liti, a dikod i za uskrs ili mertvi dani ili…
MARE: A neka neka… to ti je biće bila cakod obligana…..ota ostrijanka….
DUMICA: ma ni ti na zapravo ostrijanka nego paškinja ka se je noga puta oženila sa jednin ca je poša radit u Austriju… e, a noga puta je njezina mat bila suseda od naninog mi brata, pa kad bi ja pošla pokojnu nanu dikod poslušat ili bi me cakod poslala kod brata joj, onda bi se ja dikod fermala i kod matere joj, pa bi se dikod zajedno pošle… ja i ota ostrijanka… potli toga igrat se na pijacu oli joj poslušat mater u butigu ili cakod…. Tako e… a jedan put smo ti ja i ona hodili tako na pijacu i onda kad smo došli do barkuna od naninog mi brata suseda Mate smo cule nikakovo uzdisanje…. I tako …Šle smo nako, kaj malo, kaj pošpijat, kaj malo hitit oko… krez škure… a kad tamo… a sestro moja….
MARE: Ca ca?....
DUMICA Da ca! Mate je taman skoka na…. Nego, ostavimo se sad tih porkarij Mare... nego, ala… ajmo ća kafu popit. Ohladit će nan se pa neće bit za niš!
MARE: A…a… a dobro… Kad govoriš tako. Nego, Dumica, bi meni mogla skuvat, umisto kafe, malo čaja
DUMICA: Čaja? Ki vrag je tebi sad? Ca si bolesna? Ca te je grlo stislo?
MARE: Ni, ni… camo… samo nebi smila baš kafe pit?
DUMICA: Aha… opeta ti se je tlak diga! A lipo san ti rekla… poj kod doktora, lipo će ti dat one tabletice ke i ja pijen i nima preblema….
MARE: Ma ni ni tlak nego san se odrekla kafe za korizmu!
DUMICA: Kafe si se odrekla?
MARE: E.. kafe! Bilo je malo teško pervih par dan… ali potli je bilo sve dobro.. Eeee, Dumica nima… nima toga…. Kad ja ništo odlucin ja se toga i deržin…. Nema….
DUMICA: ala dobro dobro… cekaj malo… ti lipo tote sedi a ja gren sebi donest kafu… a tebi ću donit malo mlika u potić ca san zagrijala….
( bat koraka, šuškanje potićov, ulivanje kafe i mlijeka, bat koraka )
DUMICA: Ekola… ( šuškanje potićov i zvukovi serviranja pijatelićov ) …. Vo je meni kafica… a vo je tebi Mare malo mlika… Ekola…
MARE: Ooooo Mare… imaš i baškotinov?
DUMICA: e e, vo san svakoj i po baškotincić donila…. Da se malo pokunfortamo…..
MARE: Ma Mare.. kad smo već kod toga…. Ca se ti nisi niš odrekla ( jede baškotin ) … sad ovo za korizmu?
DUMICA: Ca? Odreć ču se…. Oli s malo odricen svaki dan?
MARE: Ma ca?
DUMICA: Da ca? Odrekla san se odmora: Po celi dan: kuvan, peren, šuprešivan, luštrivan, cistin, redin… od jutra do sutra. Da da? Odrekla san se i ono malo potribe od muža ca mi ga je uža dikod dat … ( smjehuljenje ) dat dikod gori u treti pod… u postiju…..
MARE: E Dumica e… a to ti je tako, dojdeju nike godine…….
DUMICA Nemora to bit tako… Pogedaj Mare malo televiziju…. Pogotovo one sapunice… pa ćeš vidit da to i ne mora baš bit tako….
MARE ma je, ma…..
DUMICA Ništa ma je… ništa… nego… čuhaj daje…. Odrecen se i ja svaki misec 40 kun ca platin za komunalnu naknadu, pa umisto da nam za ti šoldi napraviju svitlo ca gori u licu… morali smo se i toga odreć…. Da da… odrecen se ja Mare i svaku novu godinu 100 kun za dat nukiću bulaman… ma kad me triba poslušat za poć u spizu ili po plin – moran poslat muža jerbo da nuk mora poć na glazbu, pa na folklor, pa u škulu….
MARE: A ca ćeš kad je mali aktivan….
DUMICA da da, ma kad triba doć po bulaman niš mu to ne smita….ma Mare, ne samo da se odricemo svaki dan ništo … nego, kako na televiziju govoriju, morat ćemo se odricat još više toga…..
MARE Ca?
DUMICA Da ca? Ti niš Mare neznaš? Ca nisi cula da ćeju nam pensije pokidat?
MARE Da?
DUMICA Nego ca? Jerbo da je kriza pa da ćeju morat!
MARE: A kvragu i post i nemrs i odricanje! Dumica, imaš ti pravo! Ma i pop je na propovid reka da se u korizmu ne triba ostavit onoga ca se ide i pije nego griha! Aja… ja griha niman nanka malo! A di ima veće pravednice od mene, di Dumica? …… Ma, danu ti meni Dumica malo te lipe kafe, pa di puklo da puklo….
DUMICA Nego ca! Na Mare… ( šuškanje, ulivanje )…

Oznake: ,

0 komentara:

Objavi komentar

Pretplatite se na Objavi komentare [Atom]

<< Početna stranica