puna ratna sprema

TETA DUMICA
Efekti: otvaranje vrata, bura, hod, zatvaranje vrata, stenjanju,
(čuje se otvaranje vrata, fijuk bure, a onda i brušenje šijolama od postolov i zatvaranje vrata)

DUMICA: Ej Mare…. Mareeeee…….. Ej Mare, kadi si?....
MARE: Ej Dumica…. Ca je… vo taman da gren ća……
DUMICA: Ma kadi greš ća……. Kadi te vrag nosi sad po voj buri….. Doma stoj… vo će te još kadi kod uvatit reful pa će te hitit u more…..
MARE: A puš me ća…. Mran poć doli na socijalno….. moran napravit …. Ono dopunsko osiguranje…., pa onda moran poć kod doktora dignut za sebe i muža receti za tablete…. A tokat će me poć i kod maloga Dumića…. dignut onu kartu o penzije…. Jerbo da sad i to triba za …..
DUMICA: (prekine je)…. Mmmmm bravo… imaš ti ca i cint…. Celo jutro ćeš potrošit…. Tamo doli preko mosta……
MARE: Odi molin te…. Nanka mi ne goviri…. Jutros san se digla već u 6 uri…. Samo… da da se uspijen parićat…..
DUMICA: (podsmjehljivo, podrugljivo)… Daaa? Pa jesi se uspila… oto…. Parićat? Jesi skupila svu kartu… jesi sve to…to…kopisala?
MARE: Mmmm… a nac ti ja parin? Na one lude…mune… ca se po deset put tornivaju doma jerbo su jedan put zaboravile jednu kartu, pa drugi put drugu…. Pa se treti put opeta moraju tornat po….. ca ja znan veće ca? A ne ne…. ne ovaj put…. Vaj put san sve lipo parićala veće… veće jednu deset dan unaprid…..
DUMICA: Da? A ca….ca si digla… ke karte? Di si sve bila?
MARE: Da ca? Da di? A di nisan! Digla san sve ca mi triba i ca su mi stili dat i od … doli poreza…. i odoo… i od općine… i od suda … i to i od jednoga i od onoga drugoga… e…e…onda san bila i doli kod Dijane na rivu pa san dobila nike karte…, pa san bila i u gornju općinu…. Pa na katastar….. ma… ma dodar san i gori….na miliciju bila i tamo povadila ….onon …. ma sve karte ca su mi stili dat……
E… tako… onda san sve to… zajedno sa legitimacijon, pašaporton, knjižicon od socijalnoga, knjižicon od banke, i svin drugin kartamin ca san imala doma… dala sinu da mi lipo gori u svoju firmu …. lipo foto…otoga… kopiše… da ne moran sve to plaćevat. I to sve puta pet… neka iman doma ko mi ca bude tribalo….
DUMICA: (prekine je)….. n' ti jarca….pa ca sve te karte tribaju samo… samo da bi se napravilo to novo.... oto produženo socijalno?
MARE: A ca ja višje jadna znan. Ca je siguro siguro je…. Bar se neću morat deset put tornivat po druge karte…. E … nisan ja više baš mladica… da moren drcat vamo namo vamo namo…. E
DUMICA: A dobro je… dobro je… nego…. Rekla si mi da si sve to parićala veće jednu… deset dan, je tako…
MARE: je….
DUMICA: a… zac si onda… onda rekla da si se i jutros digla već…. Već u 6 uri da bi se stigla parićat….
MARE: a ne ne ne ne…. to san ja jutros parićevala sve….. sve ca mi triba za poć doli na Prosiku….. za put do socijalnoga i anbulante….
DUMICA: Ca?.... Ca to govoriš…..Ma ja tebe Mare… niš ….niš ne razumin…..
MARE: Sa'ćeš… Sa'ćeš vidit…. Odi… odi vamo da ti pokažen…..
(čuje se bat koraka – dok odlaze iz hodnika u primaću)
DUMICA: (začuđeno, u šoku)…. En ti jarca Mare….. Koga vraga ti je sve vo na stol…. Koga vraga si sve vo dovukla vamo…. Koga vraga ćeju ti vi očali za sunce….pa ve …. ve čizme…. Pa va…. Ovaj… šlem…. Koga vraga će….
MARE: (prekine je)… pomalo… sve ću ti reć… sve ću ti objasnit….
DUMICA: ala ala… govori….
MARE: Vako…. Kaj pervo…. Ovaj šlem ću stavit naglavu (stavlja ga na glavu)….tako…. jerbo ću, sad, kad partim dolika, morat proć uza onih par starih kuć na dno ulice od kih bura nosi prijakote. E! Ca je siguro siguro! Neću da mi se dogodi kaj no niko godišće Mandici kad joj je komad prijakote pa naglavu pa je deset dan bila u bolnicu…. Lipo ću stavit ovaj šlem… ca mi je noga puta otac doni od onoga pervoga rata… e… ca je siguro siguro je….
DUMICA: m… pravo ti i govoriš….a ca će ti ovi suncani očali… od kad to ti nosiš oćali za sunce….
MARE: i ne nosin… ma moran proć preko pijace i onih njezinih belih pijoc…. A, kako je vanka sunce…moglo bi mi se opeta zablišćit… od tih pijoc… pa bi se mogla opeta, kaj no niki dan, zalipit u ki kod zid oli u covika ili bi mogla ne vidit na jednu primera koru od banane pa past na nju…. Zato ću lipo klast ovi škuri oćali pa san sigura…. Ca je siguro siguro je…
DUMICA: A va velika, vela kamen….
MARE: O tu kamen ću lipo … vako…klast u ovu boršu vode … ca se stavi na križa… to mi je od nukića… kad je hodi u pervi razred u škulu…. e…jerbo ću, jerbo ću jedino sa ton boršon na križa i kamenon u nju bar bit sigura da me ki kod reful od bure… vako svu… svu skonšumanu i jadnu… neće ponest u more… ono… ono kad se popenjen… popenjen na verh novoga mosta doli na rivu…. E… ca je siguro…
DUMICA: (prekine je, tj nadopuni)… je siguro…..Ala… cekaj da ti pomognem ( čuje se stenjanje dok stavljaju kamen u boršu )…
DUMICA: ufffff… tako… tako lipo…. A cekaj… cekaj malo… a koga će ti vraga ove čizme vode…. Ove na fijorići, na cvitići…. Koga boga će ti to…. Pa vanka bura puše… ne daži…
MARE: odi molin te… kada čizme tribaju samo kad vanka daži…. Ma njih ću… vo… sad obuć… jerbo jerbo moran proć … dolika, uza magazini… e. A ca neznaš da su tamo, vo, niki dan kopali oni ca nacinjaju telofoni i telefonske žice, pa sad ovo kopaju ni od komunalij, a node blizu kopjau i oni ca novi most nacinjaju….
DUMICA: e, pa ca?
MARE: Da pa ca!... Sve tamo je puno jila, blata, zemjine… pa još od kad je vo … pred niki dan… palo malo dažja… Odi molin te… još bi mi se stilo poć doli u socijalno u fini postoli od nedije… bravo… Vako se, u čizme ca mi je nukica posudila, baren neću šporkat u svu onu zemjinu, jilo i….
DUMICA: e… vidiš… pravo ti i govoriš… E… Ca je siguro je….
MARE: (nastavlja )…. Je siguro…. E, nego ca… još ću lipo obuć …. Tako (oblači se)… ovu muževjevu debelu jaketu… od vune, ca mu je bilo noga puta za hodit u berdo kod ovac…. i ovu boršu sa kamenon na lebra …. Uffff (muči se dok je stavlja na križa)… ekola….gotova san!
DUMICA: En ti jarca Mare. Ma kad te vako pogedan… (podsmjehljivo)… u punu ratnu spremu… ti jarca…. pariš …. Pariš maškara… i antroke maškara….
MARE: Ma kadi… ma ca? … cekaj… cekaj da se vidin u zercalo… (čuju se koraci dok odlazi do zrcala)…. Ojme… Ojme… ma baš parin maškara… sa ovin šlemom, oćaliman, jaketon, nukinim čizmamin na fijorići….. ojme…. Ojme, ma ne mogu vako poć vanka…. Smijat ćeju mi se svit….
DUMICA: (podsmjehljivo)….. ma je…. Ma je….
MARE: A ne ne…. a cekaj… cekaj malo…. Vo je za par dan karneval…. More bit bi mogla poć, vako obucena, za karneval…. Niki mi se neće smijat….. jerbo… jerbo ćeju svi mislit da san samo još jedna maškara…. E bravo… bravo… poć ću ja u pervidan dolika…..
DUMICA: (viče) ….. Ca?????? Ma ne dolazi u obzir! Da se nisi usudila!!!!!
MARE: A zac? Zac ne u pervidan?
DUMICA: (blaže) … ma ki je vidi, Mare, hodit u vrime karnevala po kancelarijamin…. Ma daj… Judi… oti ca delaju… ca delaju po kancelarijama…. Poć ćeju u nediju na pijacu, poć ćeju vecer na tanci…. Još in samo …. nako, nako prenoćanima u pervidan jutro… tribaš ti… sa svojiman monadamin i zahtjevima….. odi molin te… ti kada nikad nisi bila na tanci celu noć …. Pa neznaš kako je to kad jutro moraš……Odi … odi molin te…. Pusti judi na miru…. Bar u vrime karnevala ih oslobodi svojih zahtjevov, molbi, pritužbi i….
MARE: A kad ću onda poć doli?…. I kako ću poć doli da mi se ne smijeju kako san obucena…
DUMICA: Ala ala… zvat ću ja sina….pa će nas povest doli sa auton…. Ala svuci se…. Gren ga ja zvat…..
MARE: ajme… ajme fala ti Dumica….A cekaj, ca ću sad s ovon robon i boršon i oćaliman…..
DUMICA: Da ca… cuvaj je za u nediju… za pijacu….. poć ću i ja stobon!