Revolucionarna

DUMICA (tiho pjeva): … naše zemlje ponosne, idu čeeete partizana, slavu borbe pronose, idu čete parti….
(ulazi Mare – otvaranje vrata…..)
DUMICA:….ustani bane, Hrvatska te zove zove, ustani bane Jelačiću….
MARE: O Dumica… ca smo malo zapivali, a?
DUMICA: E vako… malo mi je došlo….
MARE: A ca si se sitila 5. aprila, pa ti je došlo milo?
DUMICA: Ma ni ti više Dan Grada na 5 aprila, nego na 30 marca….
MARE: Da da… zato si ti i pivala Po šumama i gorama….
DUMICA…. Ca? Ja? Ne ne ne Mare…. To si ti biće cakod krivo cula!
MARE: Da… kada san ja gluha…. Lipo san ja cula…. Da da … Pogotovo ono kad si pivala ono: ( glasno i u falšu ) idu čeeeeeete partizaaaanaaaaanaaaaa…..
DUMICA: … Muc Mare….muc… neki će te cut….
MARE: Pa ca, neka me cujeju. Pa i pokojni Tužman isto da je bi partizan, pa isto niki niš nesmi reć protiv njega……
DUMICA…. Ma je ma…. Ala dobro dobro… je pivala san, pivala san, pa ca?… malo me je kaj no uvatila nostalđija za onin vrimenom pred cetrdeset godišć i za oniman lipin melodijama od otih partizanskih pismic ca smo noga puta pivali….. sićan se one lipe melodije od one pisme: Cujeeee se odjek korakaaaaa, po kamenju maaakedonskommmmmm….
MARE: …..Ni Makedonskom nego eeeeeeeeercegovskom...
DUMICA: …. Hej haj hoj…hej haj hoooooooj……
MARE: ……oooooooooooooooj….. ajme odme mi je milo došlo teplo oko serca….. a sićaš se ono, ono kad bi došlo 29. novembra oli 5. aprila pa kad bi glazba zatrumbetala onu: ( piva kozaračko kolo )….
DUMICA: ….. ooooooo…. Da se ne sićan…. A onda bi oni basi i tenori pocali (piva nastavak kozaračkog kola …..umori se pjevajući pa puše )….. pufffffff….. bome triba vo sve i puhat u ne trumbete…….pfffffffffffff………….
MARE: …da…. da…. A mi bi sve po pijaci cinli vako ( čuje se puhanje ) … gori…. Doli…. Pa onda nogamin…. Gori …. doli…..
DUMICA:…. E kako smo lipo vježbali, cinli sletovi…… svi smo bili puni mota, žvelti, puni voje, puni života, puni …svega….aaaaaaaaah ( uzdah )…. Lipo naše u pervanje vrimeeeeee…..
MARE: je je….ahhh ( uzdah )…. A Dumica ka je tebi bila najdraža pismica od toga doba?
DUMICA: A meni ti je uvik bila najdraža ona Hej drugari hitrite, rastergajte, zipite, požigalce Slovenskih domooooouuuuu… jerbo me je tu nauci jedan lipi, visoki Slovenac ki je bi noga puta doša u Pag na radnu akciju…. Ajme ko jako gerlo je ima, a ruke, a noge….
MARE: je je sićan ga se…. Baš je lipi mladić bi… ima je lipi plavi oci, cerne kose…. Ma kako se je ono zva…. Primorž… je Primorž?
DUMICA: ( nostalgično)…. Je je… lipi moj Primorž….. ( ljutito )…. A ot kud ti Mare uopće poznivaš Primorža?????
MARE:… ( zbunjeno )… a ni ni… ja san noga puta oniman od ORE nosila vode pa san tako…. a meni ti je najdraža ona pismica di se Pag spominje….
DUMICA…. Ma u ku se to partizansku pismicu spominje Pag?
MARE: Ma ona: di se piva:…. za otoke na mileeee, za Krk, Cres, Lošinj, Rab i Paaaaag…. i Pag II....!
DUMICA: Koga vraga ti to pivaš…. Ki vražji Pag II….?
MARE: Ma to su ti vo, u zadnje vrime prominili ovu pismicu. Jerbo da ćeju, sad ovo kad skopaju onaj kanal ca govoriju da ćeju ga skopat, podilit otok Pag na dva dela… e, pa da višje nećemo bit jedan nego dva otoka. A ota dva otoka da ćeju se zvat Pag 1 i Pag 2…. Razumiš…..e… pa se zato, po novomen piva: ….za Krk, Cres, Lošinj, Rab i Paaaaag…. i Pag II....!
DUMICA: Aaaaa… vidiš vidiš…. Vamo se mi bojimo pivat ote revolicijunarne pisme naglas a na drugu bandu ih drugi ne samo pivaju nego i dodajeju nove besede na stare pismice…. Bravo…
MARE…. E… pravo ti i govoriš!
DUMICA: Da da! Nego…, ka d je tako, lipo ja gren po komad karte i olovku pa ćemo i nas dvi napisat jednu lipu novu partizansku pismicu….
MARE…. Ma ca to govoriš Dumica…. Ki je vrag u današnje vrime vidi pisat pismice o partizanima, njemciman, puškamin, topoviman, brastvu i jedinstvu….
DUMICA: Ma ne Mare… Mi ćemo samo uzest melodiju od…. na primjer … na primjero od one „Po šumama i gorama“… e..e…a umisto partizanov ćemo upisat….mmmm…. radnici i manovali… e.. jerbo oni sa onin bušilicamin i kamioniman i dizalicamin buciju po gradu … da sve pari kada niki puca sa onin mašinkamin i strojnicaman i topiman….
MARE: Vidiš vidiš… ni ti to ni tako loša ideja… bravo… Onda onda bi mogli umisto: po šumamin i goramin – pivat po mostiman i po smokvamin i po natezalištiman za brodi….
DUMICA: … e e e … a umisto one „slavu borbe pronoseeeee….“ Bi mogle stavit da prenose maltu i japan i žice i armaduru i….
MARE…. E… i kamenja ca ih, svaki dan po jedan ili dva, stavjaju na novi most….
DUMICA… Samo, moramo berzo i na berzinu pisat….
MARE: A zac?
DUMICA: Jerbo će nam od 15. žunja prestat inspiracija… e ….tad da se moraju prekinut svi radovi po Gradu – jerbo da pocinje sezona! Ala ala… ja gren na brzinu po kartu, a ti malo razmisli ca bi mogli…..

Original

(otvaranje vratiju…. Šuškanje cipelama…. )
MARE: Dumicaaa…. Dumica, evo me…. Dumicaaaaa….
DUMICA: Ej Mare….. ca je …. Ca si ti tako vesela?
MARE: Evo ga, evo ga… Dumica evo ga… sad fala Bogu iman sve… sve ca mi triba…. Sve….
DUMICA: ma ca… ca imaš sve…. Aaaaaa…. To si finalmente uspila skupit svi dokumenti ca ti tribaju za građevinsku dozvolu, a?
MARE ma neeee? Ni to…. Do duše ne fali mi ni tote puno…. Još samo dvi tri karte, par pečatov i par ijad eurov i….. ma pogaj…. Odma si me smela….
DUMICA Ala, dobro dobro…. Ca si onda skupila? Ca onda imaš SVE?
MARE: Skupila san sve ca mi triba da mi se sin i nuci moreju obuć u nošnju! Sve! Sve
o r i g i n a l !
DUMICA: Da?
MARE: Da da..… Ma, pred jednu godišće dan mi je sin reka da bi opeta voli poć tancat u folklor… znaš Dumica, on ti je noga puta tanca i proša sa tancanjen pol Jugoslavije i Evrope…
DUMICA: ( za sebe )… bome se je onda i natanca kad je u tancanju sve to proša…
MARE: E, i sad se je zaželi ponovno malo poć u društvo i tancat… pogotovo od kad je vo cu da će se tancat… ono…ono…ono milenijsko… ono velo kolo …. Veli tanac na pijacu….
DUMICA: e, e, cula san ništo o tomen na radijo…
MARE e…je je… pa mi je onda doša da mu napravin nošnju, jerbo da mu se je ona ca je je prija nosi sterla i da je ne more više obuć….
DUMICA e, a biće se i malo zdebeli, pogotovo od karnevala ….kad su svako malo hodili na prove od robinje gori u vatrogasno društvo….
MARE e… i onda da mu ja napravin nošnju…. A sinu moj, rekla san mu ja, A ja ti više ne vidin i niman vrimena jerbo ti se moran oko oca okrićat, pa kuvat, pa prat, pa…..
DUMICA ( za sebe )… da i hodit okolo kuntreštivat, pa ćakulat, pa ….
MARE i onda smo odlucili da ćemo lipo dat sve to ušit… novo!
DUMICA e bravo…, a nuci?
MARE ca nuci?
DUMICA pa nisi rekla da si i nuciman nabavila nošnju?
MARE e… oni su poceli hodit ucit tanac kod male Pavinke i kod onoga maloga Dumića ca dela doli u socijalno….pa je tribalo i njima nikako nabavit nošnju jerbo je grubo svako malo hodit posuđevat kaparani, krozati i kapice kod susedov i fameje… a i triba svaki put ponit bar destak deki kafe… a i triba trepećat da se ne bi, nako šklaverni, dikod maćali ili rasprili ili ….
DUMICA Dobro, dobro Mare… i di si onda nabavila nošnju za svih tri….
MARE: Pervo san in dala sašit krozati gorika kod one bosanke…. Ca stoji gori dozgor Miška… Ma dala bi in ja i kaparani tamo sašit ma mi je ota ženska rekla da jadna ima kaj mora posla jerbo da su puno njih narucili nošnju sašit pogotovo od kad je onaj Strikoman slikiva….
DUMICA dobro i kako ti je sašila….
MARE ojme da kako…Dumica… original! Kada ih je šila moja pokojna nana Katica… original!
DUMICA Bravo… a kadi si sašila kaparani!
MARE ma stila san ja sama kupit robu i one trakice i botuni…. Ali već san ti rekla da ne vidin više tako dobro i da onda ne moren….e… pa san lipo dala sašit kaparani u Riku!
DUMICA Da? U Riku….
MARE: e … tamo ti ona jedna Barbajka ima salon i da se tamo more sašit i odjelo i vešte i… tako sve to… a u zadnje vrime ona šije i kaparani i krozati…. Dodar je sašila i kaban i onu starinsku nošnju ca ih nosiju ovi od klape Sol….
DUMICA ajme… da da da… vidila san za karneval… baš in je lipo sašila… i lipo in stoji… doduše i lipše bi in stalo da se nisu i oni svi nako zdebelili…..
MARE je je… cula san da nabavja robu lipo u Italiju …. I robu za kaparan i za kapice i trakice i botuni…. Sve original…. Kaj noga puta… bila ih je lipo i zmirit… ma sve… sve original….
DUMICA: Vidiš…. Znači sve je lipo ispalo….
MARE: Original…. I kaparan i kapice…. Sve in stoji kada su se rodili snjima…. Još mi je i sinu napravila malo obilatije da ko se zdebeli da….. e… razumila si me….
DUMICA: A brageše, a facol?
MARE: Bele brageše mi je sin kupi u Zagreb u nikakovu velu butigu …. Di da ima svega na svitu…. Doduše je da su mejdin Tajvan…. Ali nima veze, glavno da in lipo figuraju…. A facoli… ajme meni… to je bila moja muka… moja pokoraaa….
DUMICA Ca? Ca sa facoliman?
MARE Da ca sa facoliman? Ma nemoreš ih nidi nać. Iskala san ja i u Riku i u Split i u Zadar i dodar u Zagreb… nidi nidi nidi… nanka jedan facol nisan našla!
DUMICA I ca si onda napravila?
MARE: A ni bilo druge nego narucit ih od inostranstva!
DUMICA Inostranstva?
MARE: Da da sestro moja…. I fala Bogu dragome uspila san! Lipo mi je mali Branko od Radija doni jedan facol gori od Slovenije, a dva mi je kupi mali Kovacić ca dela u kapić i to lipo u Sarajevo!
DUMICA Kadi?
MARE: E… e u Sarajevo! Ajme da ih vidiš Dumica kako su lipi! Pravi, starinski, kaj noga puta…. Lipo imaju po sebi i one zvezde i miseci…. Pravi Turski… original!!!!
DUMICA: Ma vidiš ka lipo!
MARE: E… si vidila… a namucila san se Dumica dok sve to ja akvištan i odovuda i odonuda… ma sad imaju svi tri pravu origalnu pašku nošnju… kaj noga purta! ORIGINAL!
DUMICA: Bravo, bravo, original! Kaparan od Rike napravjen od robe od Italije, krozat od Bosanke, brageše od Zagreba napravjene u Tajvan i Slovenski i Turski facoli….. Propijo original paška nošnja…..
MARE E Dumica moja… tako ti je tako … ne receju zaman da je svit danas globalno selo!
DUMICA: Pravo i govoriš…. Ma kako ja vidin na toj muškoj nošnji ima jedna prava stvar ka je baš original Paška!
MARE da? A ca?
DUMICA: Drobi od muških u folklor! To je proprijo mejd in Pag! E e, da da…znaju oni da bez pravoga droba i kipa… ni nošnja ne more lipo stat!

post, nemrs i odricanje

(otvaranje vrata – ulazi Mare)
MARE: Dumica, Dumicaaaaa… Mare je, Dumicaaa….
DUMICA: Ca je, koga vraga viceš odma od jutros!
MARE: A niiii, to ti ja tako samo govorin tako…. Mmmmm… ajme meni Dumica. Ajme kako ti lipo kuća miriš po kafi…. Mmmmmm…
DUMICA: Je tako. Je tako da je… Eeee Mare, ma ni vo kafa ka bilo. Vo ti je ona lipa, ona fina, stranjska!!! E, to mi je je donila suseda ostrijanka ca je od pred niko lito kupila kuću malo dolije u ulicu, pa vako dojede sa mužon i dicom liti, a dikod i za uskrs ili mertvi dani ili…
MARE: A neka neka… to ti je biće bila cakod obligana…..ota ostrijanka….
DUMICA: ma ni ti na zapravo ostrijanka nego paškinja ka se je noga puta oženila sa jednin ca je poša radit u Austriju… e, a noga puta je njezina mat bila suseda od naninog mi brata, pa kad bi ja pošla pokojnu nanu dikod poslušat ili bi me cakod poslala kod brata joj, onda bi se ja dikod fermala i kod matere joj, pa bi se dikod zajedno pošle… ja i ota ostrijanka… potli toga igrat se na pijacu oli joj poslušat mater u butigu ili cakod…. Tako e… a jedan put smo ti ja i ona hodili tako na pijacu i onda kad smo došli do barkuna od naninog mi brata suseda Mate smo cule nikakovo uzdisanje…. I tako …Šle smo nako, kaj malo, kaj pošpijat, kaj malo hitit oko… krez škure… a kad tamo… a sestro moja….
MARE: Ca ca?....
DUMICA Da ca! Mate je taman skoka na…. Nego, ostavimo se sad tih porkarij Mare... nego, ala… ajmo ća kafu popit. Ohladit će nan se pa neće bit za niš!
MARE: A…a… a dobro… Kad govoriš tako. Nego, Dumica, bi meni mogla skuvat, umisto kafe, malo čaja
DUMICA: Čaja? Ki vrag je tebi sad? Ca si bolesna? Ca te je grlo stislo?
MARE: Ni, ni… camo… samo nebi smila baš kafe pit?
DUMICA: Aha… opeta ti se je tlak diga! A lipo san ti rekla… poj kod doktora, lipo će ti dat one tabletice ke i ja pijen i nima preblema….
MARE: Ma ni ni tlak nego san se odrekla kafe za korizmu!
DUMICA: Kafe si se odrekla?
MARE: E.. kafe! Bilo je malo teško pervih par dan… ali potli je bilo sve dobro.. Eeee, Dumica nima… nima toga…. Kad ja ništo odlucin ja se toga i deržin…. Nema….
DUMICA: ala dobro dobro… cekaj malo… ti lipo tote sedi a ja gren sebi donest kafu… a tebi ću donit malo mlika u potić ca san zagrijala….
( bat koraka, šuškanje potićov, ulivanje kafe i mlijeka, bat koraka )
DUMICA: Ekola… ( šuškanje potićov i zvukovi serviranja pijatelićov ) …. Vo je meni kafica… a vo je tebi Mare malo mlika… Ekola…
MARE: Ooooo Mare… imaš i baškotinov?
DUMICA: e e, vo san svakoj i po baškotincić donila…. Da se malo pokunfortamo…..
MARE: Ma Mare.. kad smo već kod toga…. Ca se ti nisi niš odrekla ( jede baškotin ) … sad ovo za korizmu?
DUMICA: Ca? Odreć ču se…. Oli s malo odricen svaki dan?
MARE: Ma ca?
DUMICA: Da ca? Odrekla san se odmora: Po celi dan: kuvan, peren, šuprešivan, luštrivan, cistin, redin… od jutra do sutra. Da da? Odrekla san se i ono malo potribe od muža ca mi ga je uža dikod dat … ( smjehuljenje ) dat dikod gori u treti pod… u postiju…..
MARE: E Dumica e… a to ti je tako, dojdeju nike godine…….
DUMICA Nemora to bit tako… Pogedaj Mare malo televiziju…. Pogotovo one sapunice… pa ćeš vidit da to i ne mora baš bit tako….
MARE ma je, ma…..
DUMICA Ništa ma je… ništa… nego… čuhaj daje…. Odrecen se i ja svaki misec 40 kun ca platin za komunalnu naknadu, pa umisto da nam za ti šoldi napraviju svitlo ca gori u licu… morali smo se i toga odreć…. Da da… odrecen se ja Mare i svaku novu godinu 100 kun za dat nukiću bulaman… ma kad me triba poslušat za poć u spizu ili po plin – moran poslat muža jerbo da nuk mora poć na glazbu, pa na folklor, pa u škulu….
MARE: A ca ćeš kad je mali aktivan….
DUMICA da da, ma kad triba doć po bulaman niš mu to ne smita….ma Mare, ne samo da se odricemo svaki dan ništo … nego, kako na televiziju govoriju, morat ćemo se odricat još više toga…..
MARE Ca?
DUMICA Da ca? Ti niš Mare neznaš? Ca nisi cula da ćeju nam pensije pokidat?
MARE Da?
DUMICA Nego ca? Jerbo da je kriza pa da ćeju morat!
MARE: A kvragu i post i nemrs i odricanje! Dumica, imaš ti pravo! Ma i pop je na propovid reka da se u korizmu ne triba ostavit onoga ca se ide i pije nego griha! Aja… ja griha niman nanka malo! A di ima veće pravednice od mene, di Dumica? …… Ma, danu ti meni Dumica malo te lipe kafe, pa di puklo da puklo….
DUMICA Nego ca! Na Mare… ( šuškanje, ulivanje )…

Vruća gradska linija

DUMICA: Alo….. Alo….

RADIO: Vruća Gradska linija, izvolite….

DUMICA: Alo…. Alo….. koga vraga….

RADIO: Da, da…. Vruća gradska linija…. Izvolite …. U etru ste…..

DUMICA: alo…. Je me cujete…. Alo…..

RADIO: Halo…. Da izvolite…. Čujemo se… izvolite…. Samo recite….

DUMICA: Aha… aha… cujemo se…. Ej mala Vesna… si to ti….

RADIO: Da da… ja sam. Izvolite… U eteru ste… Recite, što vas muči….

DUMICA: Ma, muci mene puno toga, ma tote mi vi ne morete pomoć…. Jedino…. (smih – sama sa sobom) jedino ko šoldi dilite… tamo doli na radio (smih) …. Ili…. Ili ćete mi muža uzest… bar jednu 15 dan kor sebe na radio… da mi se duša malo jadnoj odmori….

RADIO: A…. bojim se da van tu mi ne možemo puno pomoć…. Pogotovo ne sa novcima….

DUMICA: a znam, znam, ja da ni vamin baš ne cvitaju rožice i garofuli na tu bandu…. Nego… nego ostavimo se sad toga…. Ja bi imala jedan… nako… jedan preblem za reć… pa ko bi mogli pomoći i….

RADIO: Da da…. Recite… recite teta …..

DUMICA: Ma znate… mene muci onon … onon … kako su no rekli…. Aaaaa… prelazak sa analnog na dignitamo signal….

RADIO: Aha… mislite prelazak sa analognog na digitalni signal….

DUMICA: E… e… to… I sad vi meni recite kakov je taj taj analni… a kakov taj digalni sinjal…

RADIO: pa…..

DUMICA: (prekine ih) Čuhajte… ja san se sve mislila…. Pa mi se cini da je otaj analni sinjal…. Nikakov… kaj… donji sinjal…. Jerbo …. Jerbo mi je ….još noga puta ….doktor doktor da nike tablete… niki ANALNI cepići… ke da se ne smiju popit…. Nego da se… moraju stavit…. Kako ću ja to reć sad…. Da se moraju rinut… doli…e…i radi toga… e… ja mislim da otaj… analni signal ….znači kaj kaj… kaj onaj signal ki je doli, kaj… donji signal. E, a onda… onda će otaj dignujtalni signal bit… nikakov…. Kaj gornji sinjal… otaj signal….

RADIO: ali teta… to vam nije….

DUMICA: Cekajte malo… ne prekidajte me…. Ca san ono …. Ca san stila pitat…. Kvragu….mmmmmmmm…. aha…. Aha… stila san zapravo pitat… otooo…. Kad se promini… otaj … sinjal…. Oto…, ca su rekli na televiziju….. je to znači da ću ja… da uvatin…. Otaj digalni signal…. Morat dignut antenu od televizije….. jerbo…. Ako je otaj dignujkalni signal kaj gori…. A onaj analni doli… pa mi je do sad antena bila doli jer je vaćala otaj… donji… otaj analni signal…. Pa ću je sad morat dignut … dignut gori… jerbo da bi vaćala otaj novi… otaj gornji… otaj degalni signal…. Ili je to……

RADIO: ma neee… ne teta…. Skroz ste fulali….

DUMICA: Daaaa…?

RADIO: Ma da!...ma zapravo vam se ti signali zovu analogni i digitalni…. I oni vam zapravo nemaju veze sa spuštanjem i dizanjem antene…. Nego… kako da vam objasnim…. Sa načinom… sa sistemom emitiranja i primanja televizijskog signala….

DUMICA: aha…. Aha…. Dobro, dobro…. Je to onda znači da ću morat kupit novu televiziju…. On ti jarca…. a nima … nima ni destak godišć da san kupila ovu zadnju……

RADIO: ma ne…..

DUMICA: (prekine ih) ….. onda ću novu antenu morat kupit…..?

RADIO: Ma ne…. trebate kupiti onaj novi uređajčić, kojega ćete spojiti na televiziju, pa onda u njega uključiti kabel od antene….

DUMICA: cekajte…. Cekajte malo da zapišen…… (za sebe) ... ma kadi mi je sad olovka…. A vražja dica… sve poneseju…. (šuškanje) … ma nima je pa je nima…. A kvragu ….. (opet glasno) …. Ala, ala, samo vi govorite… zapamtit ću ja……

RADIO: Dakle…. Kad ste spojili digitalni resiver na…..

DUMICA: Ki … digitalni ki?....

RADIO: ri.. si…ver….. e… dobro… onda ga samo još morate programirati…..

DUMICA: Ca ga moram….?

RADIO: programirati…..

DUMICA: ma kvragu i risiver i programator i analni i dignujgalni sinjali… neka se muž mi misli stin…. I vako i nako samo on geda noga vraga od televizije… i nogomet i filmi i pulitiku…. pa neka je i nacinja!
Gren ja pogedat seriju… dok još mogu…. A i biće mi potli recepti…. Ala, ala boooog…….

RADIO: bog… do slušanja…..

zahod

Mmmmm… (stenjanje i uzdisanje)… ca mi je vo…. Ca me vo najedanput želudac boli….ojmeeeee…. ooooo neće bit dobro…. Samo ko me opeta ne uvati kaj ono neki dan….
….
Ma…, prija tri - cetiri dan, potužila san se nevisti da me, nikako…. isto kaj vo danas…. želudac boli i da san se, nikako, sva jadna nadula… i da već dva - tri dan nisan, jadna, da prostite, bila od sebe...
Cin san ja njoj to rekla, orma mi je pocala govorit da to ni nikakov problem, da je tako i njoj bilo niki dan…… pa da je pojla nikoliko onih… kako no… aha…. bio jorgutov, ca da ih reklamiraju na televiziju za boju probavu! Rekla je da su njoj puno pomogli … i da bi i ja tribala provat i….
I tako….. kako mi do popodne ni bilo boje…, ca ću…. Šla san kupit oti…. Kako se već zoveju….. oti bijo jorguti…. I odma san popila jednoga potli vicere i drugoga jutro prije kafe…. E…. kaj ca pijen one tabletice za….. ma nima veze….
I, mogu van reć…., na pocetak…. sve je bilo lipo…. Puno lipo…. Želudac me je manje boli, malo san manje bila naduta, sve mi je bilo boje…..

…….kad, najedanput,…. Ajme meni…….. jutro okolo deset uri……..u u u u (imitira kruljenje crijeva) sve me vrta u criviman…. O! ….rekla san sama sebi…. Neće bit dobro Dumica….. mmmm…. Ne pjaža mi se….. Ma nisan ja to ni rekla sama sebi, kad je pocelo…. I oće van…. i van…. i berzo ….i derc i …… sva san se zapuhala…. Jedva san uspila doć do kondota i svuć se i sest i….. aaaaaaaaaaaaaaaa (uzdah olakšanja)………. ma da san samo minut…. Ma ca minut!…… Da san samo sekundu potli sela, sve bi po sebi nacinla! Sve bi šporkala okolo sebe kaj ca je noga puta kanalizacija znala šporkat sve okolo mosta…..

I tako…. Taman kad san, jadna, malo sebi došla, taman kad san malo zraka uvatila…. Cujen da je neki vrata otvori….. Ajme meni…. Koga vo vrag nosi baš sad kad…..

…..Dumica…. Dumica (pogrdno vikanje i imitiranje Mare)….. Mare je…..

…. Aha….mislin se ja sama sobon, dobro san rekla…. Baš je vrag nosi….. A…a…. a, da joj se ne javin…. More bit će mislit da me ni…. Da san šla kod susede ili kadi kod….. pa…pa more bit pojde ća…. E….e e…. lipo san mislila sama sa sobon…. neću joj se javit…..

….. Dumica…. Dumica, kadi si? Mare je bila uporna…. Dumicaaaaa….. ( pogrdno vikanje i imitiranje Mare )……

…. A ca ću jadna…. Morala san joj se javit, jerbo mi nikad od kuće ne bi izašla……A di je sad baš došla…. Sad kad san baš….............. Ej, Mare……Rekla san joj (nervozno)…. Ca je? Ca ti triba?

Ej Dumica… kadi si…. To si u zahod?....., govori ona meni…., a neka… neka, samo se ti komodaj…., ja san ti samo došla reć da je unu butigu kadi dela od ćere mi suseda veliki popust….. E, da prodajeju onu guz…ovaj…. Tojalet kartu…. manko upol cijene…. Pa bi bilo šteta ne kupit….

Dobro… dobro….rekla san joj…..Fala ti ca si mi došla reć…… neka neka…. Sad ću …. Sad ću ja…… samo da se liberan vode, pa ću poć vidit za tu kartu …
i tako….. Mare je šla ća, a ja san šla da ću se dignut i otrat se….. kad tamo….. …. Nima karte za otrat….. maaa, e… razumili ste me ca…! …… A Majko moja Božja …Ca ću sad? S kin ću se….. e… razumili ste me…..
Sve san nako gedala oko sebe…. Ko ću nać cakod…… Sve ja jedna gedan… i gedan… nima niš…. Ni facolića… ni kerpice…. Ni tivajolića…… niš niš niš…. I već san se bila predala… mislila san kako ću morat cekat muža dok dojde doma….a ki zna kad će to bit….. ….kad…..vidila san…… vidila san ono ca me je spasilo…..
Na mašinu…. lipo složene….. stajale su muževjeve mi novine……

Odma san odahnula…. Lipo san orkinula lipi, veći, komad…. Da mi ucini….. i ….oterla san se (slavodobitno)….. Ajme…..(u smihu)….. odma san se sitila mladosti…. Eeee…. Ni noga puta bilo mekoga papira kaj danas…. Ki bi ima starih novin, taj se je racuna kaj bogat….. eeeee…. A ne kaj danas…..

E…. i tako….. potli san se lipo obukla….. stala doma još jednu po ure….. da vidin ko će me, ne daj Bože, opeta driškavica ćapat….. a kad san vidila da mi se criva više ne buniju….. lipo san uzela boršu, stisnula plin - da mi juha ne pokuva, i uputila se u onu butigu ca mi je Mare rekla…. Taman san došla na zadnji paket! Uuuuuu…. Ka lipo….. lipo san uzela otaj paket, i nukici ćikulaticu…. platila…. I onda san…..

….. Dumica (prekine je muž)…. Dumica…… berzo…..!

…. Ca je … ca je sad… Ki vrag ti se je sad dogodi… (čuje se kako brzo ide prema zahodu)……….

………..Berzo Dumica (panično) ….. zahod nam je popliva….. Ša san pustit vodu u zahod, a ono je sve isplivalo…. Ca je vo…. Ca je vo….. kako je vo svas zahod pun karte od novin….koga vraga novine u zahod ciniju……..

A neznan ja jadna….. ca mene pitaš……

Ajme Dumica…… Ca ćemo sad….. kako ćemo sad odštopat zahod…..

Da kakooo….. he he he… cekaj malo…(čuje se bat brzih koraka – do kuhinje i nazad )….... na….. vo ti je…… hiti ovi bijo jorgoti u zahod….. Ko ga oni ne odštopaju, niki neće!

horor

(uvodvi zvukovi: teta Dumica srče kafu, u pozadini se čuje otvaranje varta i zvuk bure iz vana…)
MARE: brrrrrr… ajme… (zapuhano)… ajme ka je zima….. brrrrrr….
DUMICA: (za sebe)… aha…. Gotov je mir…..(obraća se Mari koja je došla do kužine)…..Ca je Mare? Ca si se poledila?
MARE: Brrrrrr…. Da poledila!? Vanka je baren minus dvajset….. ojme…. Bura, snig, led… sve zlo… brrrrrrr….
DUMICA: Pa koga vraga si onda hodila vanka…… Nisi mogla doma stat, u teplo….. ala ala…. Ca me tote merko gedaš kaj prasac u sikiru….. ala…. Na…. Vo ti je čikara (čuje se šuškanje porculana, a malo po tom i ulivanje kafe)….. takoo….. ala, vo ti je, napi se malo vruće kafe, da se malo zgriješ, da dojdeš malo na sebe….
MARE: ala, ala…. A vo san šla da ću poć po drva… gori u magazin….(čuje se pomicanje stolice i srkanje kafe)…..ahhh….
DUMICA: (više za sebe)… pa si došla mene smitat….. (opet glasno)….Nego Mare, kako su ti to oci zaplivane…. Pariš…. Pariš koda si celu noć na noge stala….ca je? ( podsmjehljivo )….. oli je Žorži bi od voje sinoća u postiju….. a?
MARE: mmmm…. odi lipo.., a ne Žorži…. (podsmjehljivo)… on ti je ka ona pisma… (pjeva)… Sve da oću, ja ne mogu…. Nego mmmm, …..ali isto… isto si uganala…. Je, je…celu noć nisan oka sklopila…. Mmme meni …
DUMICA: Pa ca je bilo? Ki vrag ti je sad bi? Ca, je bila misecina, oli ti je opeta zahod popliva, oli….
MARE: A je…. Da je baren to bilo…. Celu noć o'straha nisan mogla zaspat….
DUMICA: Koga vražjega straha?
MARE: Ma sinoća san gedala jedan film…. Vako ti je to bilo…. Već san partila da ću poć spat, pa san nako, malo sedila na kauć i, malo vertila po televiziji, da vidin ko će još cakod dobroga bit na televiziju…. I tako došla san na jedan program na ki je bi film…. Lipo, na pocetak toga filma… lipo…. jedna ženska i jedan muški se… nako… lipo…. bušivaju….
DUMICA: (za sebe) … mmm, toga se tebi oće, a ?…
MARE: i kad san ja to vidila…. ja san, nako, lipo sela, jer san mislila…. Mislila san da će to bit ….onaj …. Film od jubavi…e…. Ajme…. A kad tamo… a sestro moja…. Onomen muškome, dok je ona ca se je snjin bušivala sve uzdisala od jubavi, su najedanput poceli rest zubi… oni oni…. Koljači…. I onda je je ugriza za vrat…. Kaj …. Kaj da je komad mesa…. I sve je je nako….. nako stresa…..mhh…. ajme, jame…. Pravi OR UOR….
DUMICA: ki božji OR UOR? Ki vrag ti je to?
MARE: Mmm, Dumica…. Niš neznaš…. Tako ti se zoveju oni filmi … oni….od strave i užasa!
DUMICA: (ljutito)… kvragu ti i OR OR i SUBNOR i HA-BE-OR…. ( malo smirenije ) Ma pogaj zac se ona prestašila… zac ona ni spala celu noć…. Mmmm… nećeš ti….. Mmmmm… da se je tebi dogodilo kaj meni niki dan…ma… ma ti ne bi spala… baren…ma baren misec dan!
MARE: (začuđeno)…. Ca je? Ca je bilo?
DUMICA: mmm… da ca je bilo… vako je bilo: Niki dan, ja i muž smo vicerali malo sira… ca smo od afitance dobili… i peršuta… ca nan je još od nove godine ostalo… i nako….
MARE: pa ca? Ca nisi mogla spat od slanoće? Oli te je žgaravica gušila celu noć….
DUMICA: (ljutito) …oćeš ti mene pustit da govorin i mucat, ili….
MARE: Ala, ala…. Govori, govori…. Ca se odma vriđaš….
DUMICA: Ne vriđan se nego…. Ala… ala da nastavin…. I tako….. kad smo… oto…. Vicerali… vidila san ja…vidila san da neće bit dobro….. Da ću celu noć bit žajna… pa san ucinla jednu broku… nako od litre…. Soka…. Da ko mi bude tribalo po noći…. da se moren napit, a ne da tramakivan, nako uškuro, po kužini…. i…. tako…. i… sve san ja to ucinla, tako, kako ti govorin…. Lipo san se svukla….e…. i…. partila spat….
MARE: i… ca?.... si se zbudila….?
DUMICA: Da zbudila… ufffffff…. Nisan ni zaspala kako bog zapovida…. Zbudila san se jerbo …. Jerbo mi su u usta bile… kaj pustinja… kaj ona…. Sahara…. Mme meni…. Sve mi se je osušilo….. od zubov…. Lipo… lipo doli do želuca….. Ehhhhh, ni više ni peršut kaj ca je bi noga puta.…. Ahhh… ca ću? Morala san se dignut…. napit se… jerbo ne bi bilo spanja celu noć , a jutro san morala poć na socjalno malo ranije ….da… da…. uvatin red…. i… tako…. Digla san se i … nako u škuro…. Da ne zbudin muža…. Pomalo partila doli napit se malo soka…. E… lipo san partila po škalamin doli…. Došla do stola i šla upalit svitlo…. A kad tamo….
MARE: (prekine je u napetosti)… ca? Ca je bilo?.....
DUMICA: Zgorila mi je žarulja…ah….
MARE: (uz ahhhhh, uzdah olakšanja)… i onda… ca?.... si je šla prominit?....
DUMICA: Odi molin te… ne ću žarulju minjat u tu dobu…. Da se ubijen…. Da me ubije struja…. A i nisan ni uzela oćali od škabela….. I tako… vidin ja da neće bit druge… pa san, nako u škurec, napipala broku i šla se napit….. i … već da ću partit ća… kad tamo….
MARE: e….
DUMICA: Od mraka, namo od drugoga kraja, me gedaju….
MARE: da… ca….
DUMICA: Me gedaju…. OCI….
MARE: (uplašeno, tiho)…. Ajmeee….
DUMICA: e …. e…. Ajme… sva… sva san se ukipila…. Jednu …. Par parov….ociju…. Cernih, zelenih, modrih….. sve gedaju u mene…. Ne trepećeju… ne miceju se…. Samo, nako užvireno…… gedaju prema meni….
MARE: (uplašeno, tiho)…. Ajmeee ….
DUMICA: e… e…. Ajme meni, san rekla i ja sama sebi, …. Ajme, sad san gotova…. Ki zna od kih su kervoločnih beštij ote oci…. Biće su tamo i lavi i tigri i zmaji, oli neki vrazi, sotone…. Samo cekaju … samo cekaju kad ćeju skocit na mene…. Ajme… mislin se ja…. Ajme, gotova san…..
MARE: (uplašeno, tiho)…. Ajmeee Dumica mojaaa….
DUMICA: Eee… ma to ni bilo sve….
MARE: (uplašeno, tiho)…. Ca je bilo još i gerje?… ca su te napali?…..
DUMICA: Ma…. Sve san ja jadna mislila….. ca ću sad…. I nako… ustrahu…. Zgrabila onu broku…. I pocela mahat… mahat prema otin ocima…..da more bit… more bit ćeju pobignut…..a onda….
MARE: (uplašeno, tiho)…. a onda ?….
DUMICA: a onda san oćutila da me je ništo …. ( misteriozno i panično ) ….Ništo uvatilo za vrat….
MARE: (panično): Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaah…
DUMICA: (instiktivno): Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
MARE: (panično): Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaah…
DUMICA: (instiktivno): Aaaaaaaa……… cekaj malo….. koga vraga viceš… kooga vraga se dereš …
MARE: (malo smirenije, uplašeno, panično)…. Ajmeee.. ajme… ajme ka san se prestrašila…. Ajme, ajme skoro mi je srce stalo… ca je onda bilo?….
DUMICA: Da ca…. (podsmjehljivo) … da ca…. Sutra jutro je u socijalno ša muž umišto mene…. Jerbo mu je bilo usput…. kad je ša u ambulantu sašit glavu…. ku san mu ja otvorila sa onon brokon….
MARE: (jako začuđeno)…Caaa?... Ma ca to govoriš?
DUMICA: (nasmijano)… Ma ono me je za vrat uvati muž… ki se je diga malo potli mene, popišat se…. (više za sebe) Mhh….Vrag mu se nosi u bevandu, i kolko je popit more… (nastavlja)…. pa san njega, nako u strahu…. Lupila sa onon brokon poglavi… e….ah, nego ca… tako mu se i oće kad se u sri noći, po škurome šmuca po kući….
MARE: (nestrpljivo)…. Ajde kvragu i ti i muž ti…. A ca je sa ociman…… ca je sa ociman bilo……su te napale … ote… ote beštije, zmaji, lavi, vrazi….
DUMICA: (podsmjehljivo)…. Da ca…. Ma ono ti Mare nisu zapravo bili oci ke su svitlile u škurec….
MARE: ne?... nego ca?
DUMICA: ma no su ti bile one one žaruljice od televizije, videja, telefona…. Samo ih ja, nako u mrak nisan dobro vidila…. Jerbo nisan uzela oćali kad san ono….
MARE: (prekine je uzbuđena)…Ma ke vražje žarljuce?
DUMICA: (iznevirana)….Da ke žaruljice? … One …kad se…. Kad se… na onaj daljinski ….na onon….programator…. ugasi televizija, na nju ostane gorit ona cerena žaruljica…. Tako ti je isto sa … onon… onon novon škatulicon…. bez ke se, sad po novomen, ne more gedat televizja. Isto tako ti je i sa videjon, koga mi je donila drugarica Mandica…. Kad je došla pred par lit… gori od Austrije, kadi je odata. Svitliju i žarulice od telefona, od antene za u kuću, od onoga vraga uki se staviju one … oni….mići pijatelići pa se geda na njega … krizme… ženidbe… i… i to… kako se no zove…. ve de.. ve de..… kako veće….
MARE: A tako…. (odahne)…. Tako je to…. Znači one oci ca su tebe prestrašile… bile su … bile šu žaruljice od … e…. od televizije… i …
DUMICA: e … si vidila…. Ni mi malo ca me svako malo bura prestraši… ko će mi dignut ternite na kuću ili ku kod drugu štetu napravit… nego se sad i od otih svih aparatov moran prezat….
MARE: dobro… dobro, i ca si napravila….
DUMICA: Da ca? Uzela san najveći lancun ca san imala i sve to lipo pokrila snjin
MARE: A to je ono ca ti je namo u kantun pokriveno…. Aja… a ja san mislila da ti je to nikakova gajba…. Da si pocala tići držat po kući….
DUMICA: Mmmmm…. Da tići…. (zamišljeno ) Ma…. Znaš ca?
MARE: Ca?
DUMICA: Boje da judi misliju da držin tići po kući nego da ja mislin da me svakakove beštije gedaju od mraka.

građevinska mafija

TETA DUMICA
MJESTO RADNJE: Kuhinja
VRIJEME RADNJE: prije ručka
Efekti:
šuškanje čikaric, pijatov,
otvaranje vrata, http://www.freesound.org/samplesViewSingle.php?id=75005
potezanje katride, http://www.freesound.org/samplesViewSingle.php?id=3503
(čuje se slaganje posuda za jelo na stol (pijati, teće, žlice…. )

DUMICA: Ma pogej…. Jopeta ga ni na ubed…. Ma di ga je vrag sad poni…… a lipo san mu rekla: Odi, odi, ala odi vanka…. i vako mi samo ciniš smeće po kući….. ala odi … odi vanka samo nemoj da te sad opeta Bog zaboravi…. Ubed će bit jušto u pol ure…. Nemoj da se sad opeta dogodi da zakasniš, pa da ja jadna opeta buden kriva ca ti se je iće ohladilo….

A on ….: ''dobro, dobro… neću zakasnit''…… i evoga, veće je ura manje kvarat, a njega još ni…. Ma da se je baren javi…. pa ne bi ribicu još stavila frigat….

( …. prekine je zvuk otvaranja ulaznih vrata…. )

DUMICA:(potiho, za sebe)… aha, vo je doša… aaaaa… sad ćeš me cut…. (vika i galama) … a di tebe vrag nosi u vu uru…. Zgubidane…neradišo…. Samo da ti je okolo bordat … a ti Dumica, jadna, po kući…..

MARE (bučno je prekine) …… Ajme…. Tako ti na mene… tako, na blagu miru… a ja san došla vidit ko ti ca triba…. A ti… (patnički) … ti meni da san neradiša…., da san zgubidan…. Ajme… ajme ca san docekalaaaaa….

DUMICA…. (izvinjavajuće) …. Ajme… ajme Mare… ajme skužaj… ajme…. Ma mislila san da…. Mislila san da mi je muž doša…. Nisan te vidila…. Ajme… ajme skužaj……. Ala… na odi … odi sest… na… tako, lipo vode… (zvuk stolice)

MARE: uffff…. Ajme…. Ufffff, sva san se odma zapahla…. Ala… ala, dobro je, dobro je… Došla san….ufff… cekaj neka malo sebi dojden….
Došla san (pokušava se sitit) … ovaj… došla san te…. Ovaj…. Pitat… ko…. Ovaj…. Ma pogaj... ma pogaj, zaboravila san….
Zaboravila san ca san te došla pitat… a kako i neću… kako i neću kad si me odma …
a da nisan ni vrata otvorila… odma si me napala…. Ka … ka da san najveći razbojnik….

DUMICA: Ma neeee…. Nisan ja tako mislila… pa rekla san ti, to san ja mislila da mi muž gre… pa….

MARE: a neka… neka… dobro je… sad je prošlo… nego, nego, ca ti je muž napravi da si tako, stila napast na njega… kaj .. kaj ca su noga puta partizani jurišali na … na onaj bunker put cimitra….

DUMICA: Da ca? Da ca? Ma, lipo san mu rekla da neka dojde na ubed u podne i pol… da ne zakasni… jerbo će mu se opeta ubed ohladit, pa će opeta Dumica bit kriva jer….

MARE: (prekine je) dobro…a kadi je ša… da mu se ni ca dogodilo… more bit je covik di kod pa, oli….

DUMICA: Ma vrag mu je!

MARE: Ma kadi je onda moga poć… kadi je ša da se je tako zgubi… je more bit ša u onaj penzionerski kantun….. more bit je, nekome od njih ca namo greju, imendan… oli… oli…. godišnjica braka… pa su cakod parićali… da se malo počastiju… malo peršuta… sira… ili su fažola skuvali … kaj no za novu godinu….

DUMICA: Ma vraga… Znaš…mmmm…. sve tamo svaki dan žereju… Ma daj… daj Mare, ne govori monade… ma ki bi njima… sa nako malin pensjamin nakoti šoldov za sve to ca ti govoriš…. Ma daj… Da svi oni zajedno skupiju svi šoldi od pensje na jednu jarpu … nebi in ucinlo nanka za jedne dobre tripice…. A kamoli za fažol sa suhon prascevinom… odi, molin te…

MARE: A dobro… dobro… more bit je opeta doša onaj, mali Edo….od kampa… more bit in je opeta doni televizije… kaj ono za Božić… pa se… more bit ti se muž… proprijo, dok mi vo govorimo… proprijo sad muci i nosi ti doma novu televizju…. A jadan… a ti protiv njega svega…. A jadan…

DUMICA: odi kvragu…. A ne jadan…. Ma… ma ca je on kaj niki (značajno – misleći na Maru)… kaj niki ca su se dizali i hodili u 5 uri jutro namo put Golije….kad su culi da će se dilit ote… ote televizije…. Da bi ca prije uvatili red… da budeju pervi ki ćeju uvatit televiziju…. e…. doma već imaju po tri televizije… jednu za u primaću, jednu za u komoru, jednu za drugu komoru… a tu cetvrtu ćeju vajda … vajda u kondot stavit…koda….

MARE: (brani se) ja…. ja Dumica ne znan o komen ti govoriš…. Ali znan da mi je muž poša tamo tek u 8… 8 i pol… i… i jedva je uvati jednu…. Tamo su se… da su se.…jedni… tako rivali ….da…

DUMICA (za sebe) mmmm.. ti neznaš!…mmm…..(opet glasno)…. Ma ne boj se Mare, ne boj se… ni on ša po televiziju… Ma, zac bi i ša? Odi molin te, koga vraga će mu još jedna televizija. Kajda nan ni dosti i ova, naša jedna…. Ma… ko bi i dobi novi televiziju… isto to ne bi bilo mukte….

MARE: Ma ca to govoriš…. Meni je moj Žorži reka da…. Ovaj….Ja san cula da su ih ovi od kampa dilili mukte, jerbo…jerbo da….

DUMICA: ma je… dilili su ih mukte… samo… samo da bi televizija radila… triba kupit novu antenu… triba kupit one žice… oni kabeli, za antenu…. Pa se… vo …. od ovo niki dan… mora kupit i ona škatulica za vaćat… onon… oni novi signali… e Mare…. Sve to se mora akvištat… i kupit…i mora se potrošit manko…jednu… a biće par sto kun….. ee… tako da i ote mukte televizije… isto koštaju…..

MARE: E… e, pravo govoriš…. A… kadi je onda moga poć? Kadi se je moga zgubit? Da ni naša u ku kod butigu ništo … nišo na akciju… na popust…..

DUMICA: A je…. On pojde u butigu jedino kad triba kupit španjuleti… ili ko mu tiba munite za poć u kapić… pa pofućka onu … ono ca mu ostane od spize…..

MARE: a… a da ni poša onda u ki kod kapić…. Pa se je malo začakula sa kumpanjima….

DUMICA: Ma je… Za u kapić poć triba šoldov…., a koliko ja znan ni ni penziju još potega, ni na lutriju dobi… a ni ni u spizu bi jutros on… nego ja….

MARE: ma kadi ga je onda vrag poni u vu uru….

DUMICA: DA di! Na gradilište!

MARE: Na gradilište? Ko vražje gradilište? Ca napravjate novu kuću? Oli…

DUMICA: Ma je…. Ša je doli…. Namo… kod Smokve

MARE: Kod Smokve? Koga vraga tamo cini?

DUMICA: Da ca?... Namo se napjantaju ka…. Ka nika stvar… njih par… i već rastresaju praznu slamu…. Prepovidaju o bageriman, mudrejeju kako bi to oni napravili, smitaju radniciman ca rušiju, cudiju se kako je teknika šla naprid i kako su oni noga puta morali sve naruke….

MARE: Da?

DUMICA: E… A dok nisu pocali rušit Smokvu… Hodili su vidit ca je novoga na gradilište od mosta,…. Prija toga su hodili u inspekciju radnikov ki su stavjali one pijoce po rivi…. E… a to in ni bilo teško jerbo su sve to vidili no… no kad su se stavjale pijoce na Pijacu…..

MARE: e… vidiš vidiš…… ti jarca… koliko se gradi i ruši pogradu…. Mogli su vidit više toga nego oni studenti ca puste godine po fakultetiman bubaju….. o tu ….. građevinu…..

DUMICA: Da…. Da moreju in i diplome dat….. da…. A ti Dumica …. Ti doma kuvaj, redi, meti…. I peri mu i šumprešivaj robu ca šporka kad se skiće… tamo po otoj šporkici i prašini…..mmmm…… Mafija je to, moja Mare, Mafija…..

MARE: Kakova vražja mafija…..

DUMICA: Građevinska mafija!

loto

Teta Dumica 04.02.1010.
mjesto radnje KUHINJA
vrijeme radnje: prija ubeda
efekti: otvaranje vrata, kuvanje polente
(u pozadini: zvok puhanja polente)
Ala ala…. Ala….ajmo ća vidit…

Vako:
9 …. 9 i 30….. jerbo mi je na trejset stembra rojen muž….
17 i 2 …. jerbo san ja rojena na sedamnaest febrara ….
29 i 8 … jerbo mi je na dvajset i devet augusta rojen sin…. i …. a ki ću sedmi broj stavit….

A kvragu i Mare i loto…. Ma pogaj sokin je ona mene agranpala….

Dumica…. Dumicaaa…. - Zove ona mene niki dan -….. Dumica, jesi igrala loto. Si igrala lutriju?
Koga vraga će mi loto – govorin ja njoj – niti san igrala niti oću….
A Dumica… ne budi mujena….. veli ti je đek pot….. Govorju da će onaj ki dobije…. Otaj đek pot…. Bit bogatiji za teški miljuni…..
Koga boga to govoriš…. Ki đek…. Ki pot…. Niman ja nikakovoga Đeka doma, niti mi triba…. Dosti mi je i ona moja lenjuša od muža Mate, još mi se i Đek oće…mmm.. da nebi…
I… i o komen to potu govoriš! Ki pot…. Od žinga? Od inosa? Više kaj …. teća… oli oli kaj …onaj espres lonac….? Ca na lutiju diliju poti….
Cekaj cekaj…..Oli si mislila na pōt (znoj)?
Odi lipo kvragu…..Ma koda se ja jadna ne spotin i bez toga đeka…. Šuprešivan, kuvan, peren, meten, luštrivan, postije nacinjan, nosin smeće, dikod i mužu ucin na voju u postiju…. (zbunjeno) ….Ovaj …..
Ma ne…. Ajme Dumica ka si mujena, niš neznaš,

Muna te je juros obukla!….. (prekine je) ….. Mmmmm….. hi hi hi (smijuljenje) …. kako san je lipo odgovorila! E! I neka san… neće mene svaka luda govorit da san ja….. a dobro…. dobro sad….
Mare mi je onda …. onako, inšenšana….hi hi hi ….govorila da … sotin đek poton misliju reć…kaj…. Mmmm…… Glavni… otaj…. Zgoditak!

Ajde kvragu i ti i loto i zgodak i poti i tećice…. Rekla san joj…. Koga vraga će meni taj vražji loto i ti teški miljuni! Ja iman malo, ma isto lipo živen …. E, ja san i rukotvorna i šmodna i …..… Sve ca mi triba ja sama, i bez toga tvoga lota, sa svojih 10 perstiju stvorin, a ne kaj neki (značajno – misleći na Maru) kiman loto triba da bi mogli akvištat ono malo potribe za svaki dan….
A neka neka… rekla je Mare – skrozi potucena – ni meni to ne triba, samo san nako…. ti došla reć… i pokupila se je ća… jerbo ni znala ca će više reć …. Mmmmm… kako san joj ga lipo štrukala…. Hi hi hi

I tako…… kad je ona šla ća, ja san se okrenula, nasmijala san se sama sasobon – kako san joj ga lipo kalala, i nastavila mišat polentu na juhu od bravine od afitance ca mi je Zadruga.…

Nego …. Dok san ja sve to, nako lipo mišala…., sve san sama sobon mislila….. Vidiš… lipo bi bilo dobit par miljuni:
- Malo bimo kuću popravili…. Jerbo od vlage mi se je već u komoru pocela pitura dizat….,
- Mogla bi kupit i malo nove robe… bar za u crikvu poć….
- Dala bi cakod i sinu, da se malo pomogne i on…..
- E, i u crikvu bi dala cakod … za popravak….

I tako…. Malo po malo, certica po certica…. vo san vode, za stol u kužinu… pišen na komad karte broji….. pa ću malo potli poć na poštu… Ma popodne, okolo 5 uri, da me ki ne vidi…. To…. Uplatit otaj ….loto…
Nego…, di san ono stala….. 1, 2, 3, 4, 5, 6 (broji brojeve koje je do tad upisala)
Ti majke…. Još mi fali sedmi broj….. ki broj ću još stavit…. A da stavin 12…. Jer mi je nukica rojena na 12 marca…. A ne ne… jerbo bi mi se moga onda nuk najutit zac nisan stavila broj 15 - jerbo je on rojen na 15 otobra…. A da ja stavin 8…. Jerbo mi je na 8 žunja rojen pokojni otac….. a ne… ne more…. Jerbo taj broj već iman…..
……. ( Šnjuf šnjuf šnjuf, miriši) …. Ca mi vo smrdi….. kada je ca zagorilo……. (Šnjuf šnjuf šnjuf, miriši) ..... ajme…, ajme vo mi je polenta zagorila….. Ajme… berzo Dumica… berzo mišaj….. (čuje se brumbulivanje i mišanje) ….. ajme….. ala dobro….. dobro je….. ni puno zgorila….. ajme……
A kvragu i Mare i loto i potići i miljuni….. ma pogaj…. Ja se mislin ki broji ću prekrižit…i… i….koliki šoldi ću dobit, di ću ih potrošit, di ću ih uložit….. a sve ca san dobila je to da mi je polenta zagorila! A kvragu i loto i ca ga je….. Ma ca to meni triba?

Koliko god da potrošila u popravjanje kuće…. Opeta će padat pitura, opet ćeju bakule hodit, opet će mi se zahod zaštopjivat….. vako baren moren onoga svoga lenjušu potirat da cakod cini, da se malo zabavi i spoti…. A ne da se samo skiće okolo i obišuje mi se po kužini ko je ca za ist….
Roba? Ma koga boga će meni nova roba…. I vako po kući gren uvik u jednu monturu, u crikvu gren u drugu, kad triba poć kod dotora iman tretu…. A kad umren, parićala san još jednu – za smrt. Dodar iman i dva tir kotula sa bande za dat nuciman za u maškare poć….
Opeta, za dat sinu…. Oli mu ni dosta ca san mu kuću ugradila? Ma ca bi se njemu stilo? I vako i nako će sve bit nanjega kad ja umren!
A crikvi… crikvi nedan! Oli su malo toga dobili od deržave… sad od kad je demokracija…. pa in se još oće da in mi siromasi dajemo od tih par miljunićov ca bi dobili na loto….. e, kad bi dobili!

(čuje se otvaranje vrata…. Ulazi muž)

Dumica…., Dumica, je gotov ubed? Već su mi se criva zalipila za dracu…..

(Dumica odgovara nervozno)
A kvraagu i ti i draca ti…. Evo….evoga… gotovo je… za 5 minuti….. samo, ku smi mi ono polentu cera kupi…. Nisan je ni stavila na oganj…. odma je zagorila… jedva da je malo zabrumbulala…. E, a lipo can ti rekla da mi kupiš onu na ku je nacrtan onaj frementun ki se smije jerbo ona….. (stišava se)

puna ratna sprema

TETA DUMICA
Efekti: otvaranje vrata, bura, hod, zatvaranje vrata, stenjanju,
(čuje se otvaranje vrata, fijuk bure, a onda i brušenje šijolama od postolov i zatvaranje vrata)

DUMICA: Ej Mare…. Mareeeee…….. Ej Mare, kadi si?....
MARE: Ej Dumica…. Ca je… vo taman da gren ća……
DUMICA: Ma kadi greš ća……. Kadi te vrag nosi sad po voj buri….. Doma stoj… vo će te još kadi kod uvatit reful pa će te hitit u more…..
MARE: A puš me ća…. Mran poć doli na socijalno….. moran napravit …. Ono dopunsko osiguranje…., pa onda moran poć kod doktora dignut za sebe i muža receti za tablete…. A tokat će me poć i kod maloga Dumića…. dignut onu kartu o penzije…. Jerbo da sad i to triba za …..
DUMICA: (prekine je)…. Mmmmm bravo… imaš ti ca i cint…. Celo jutro ćeš potrošit…. Tamo doli preko mosta……
MARE: Odi molin te…. Nanka mi ne goviri…. Jutros san se digla već u 6 uri…. Samo… da da se uspijen parićat…..
DUMICA: (podsmjehljivo, podrugljivo)… Daaa? Pa jesi se uspila… oto…. Parićat? Jesi skupila svu kartu… jesi sve to…to…kopisala?
MARE: Mmmm… a nac ti ja parin? Na one lude…mune… ca se po deset put tornivaju doma jerbo su jedan put zaboravile jednu kartu, pa drugi put drugu…. Pa se treti put opeta moraju tornat po….. ca ja znan veće ca? A ne ne…. ne ovaj put…. Vaj put san sve lipo parićala veće… veće jednu deset dan unaprid…..
DUMICA: Da? A ca….ca si digla… ke karte? Di si sve bila?
MARE: Da ca? Da di? A di nisan! Digla san sve ca mi triba i ca su mi stili dat i od … doli poreza…. i odoo… i od općine… i od suda … i to i od jednoga i od onoga drugoga… e…e…onda san bila i doli kod Dijane na rivu pa san dobila nike karte…, pa san bila i u gornju općinu…. Pa na katastar….. ma… ma dodar san i gori….na miliciju bila i tamo povadila ….onon …. ma sve karte ca su mi stili dat……
E… tako… onda san sve to… zajedno sa legitimacijon, pašaporton, knjižicon od socijalnoga, knjižicon od banke, i svin drugin kartamin ca san imala doma… dala sinu da mi lipo gori u svoju firmu …. lipo foto…otoga… kopiše… da ne moran sve to plaćevat. I to sve puta pet… neka iman doma ko mi ca bude tribalo….
DUMICA: (prekine je)….. n' ti jarca….pa ca sve te karte tribaju samo… samo da bi se napravilo to novo.... oto produženo socijalno?
MARE: A ca ja višje jadna znan. Ca je siguro siguro je…. Bar se neću morat deset put tornivat po druge karte…. E … nisan ja više baš mladica… da moren drcat vamo namo vamo namo…. E
DUMICA: A dobro je… dobro je… nego…. Rekla si mi da si sve to parićala veće jednu… deset dan, je tako…
MARE: je….
DUMICA: a… zac si onda… onda rekla da si se i jutros digla već…. Već u 6 uri da bi se stigla parićat….
MARE: a ne ne ne ne…. to san ja jutros parićevala sve….. sve ca mi triba za poć doli na Prosiku….. za put do socijalnoga i anbulante….
DUMICA: Ca?.... Ca to govoriš…..Ma ja tebe Mare… niš ….niš ne razumin…..
MARE: Sa'ćeš… Sa'ćeš vidit…. Odi… odi vamo da ti pokažen…..
(čuje se bat koraka – dok odlaze iz hodnika u primaću)
DUMICA: (začuđeno, u šoku)…. En ti jarca Mare….. Koga vraga ti je sve vo na stol…. Koga vraga si sve vo dovukla vamo…. Koga vraga ćeju ti vi očali za sunce….pa ve …. ve čizme…. Pa va…. Ovaj… šlem…. Koga vraga će….
MARE: (prekine je)… pomalo… sve ću ti reć… sve ću ti objasnit….
DUMICA: ala ala… govori….
MARE: Vako…. Kaj pervo…. Ovaj šlem ću stavit naglavu (stavlja ga na glavu)….tako…. jerbo ću, sad, kad partim dolika, morat proć uza onih par starih kuć na dno ulice od kih bura nosi prijakote. E! Ca je siguro siguro! Neću da mi se dogodi kaj no niko godišće Mandici kad joj je komad prijakote pa naglavu pa je deset dan bila u bolnicu…. Lipo ću stavit ovaj šlem… ca mi je noga puta otac doni od onoga pervoga rata… e… ca je siguro siguro je….
DUMICA: m… pravo ti i govoriš….a ca će ti ovi suncani očali… od kad to ti nosiš oćali za sunce….
MARE: i ne nosin… ma moran proć preko pijace i onih njezinih belih pijoc…. A, kako je vanka sunce…moglo bi mi se opeta zablišćit… od tih pijoc… pa bi se mogla opeta, kaj no niki dan, zalipit u ki kod zid oli u covika ili bi mogla ne vidit na jednu primera koru od banane pa past na nju…. Zato ću lipo klast ovi škuri oćali pa san sigura…. Ca je siguro siguro je…
DUMICA: A va velika, vela kamen….
MARE: O tu kamen ću lipo … vako…klast u ovu boršu vode … ca se stavi na križa… to mi je od nukića… kad je hodi u pervi razred u škulu…. e…jerbo ću, jerbo ću jedino sa ton boršon na križa i kamenon u nju bar bit sigura da me ki kod reful od bure… vako svu… svu skonšumanu i jadnu… neće ponest u more… ono… ono kad se popenjen… popenjen na verh novoga mosta doli na rivu…. E… ca je siguro…
DUMICA: (prekine je, tj nadopuni)… je siguro…..Ala… cekaj da ti pomognem ( čuje se stenjanje dok stavljaju kamen u boršu )…
DUMICA: ufffff… tako… tako lipo…. A cekaj… cekaj malo… a koga će ti vraga ove čizme vode…. Ove na fijorići, na cvitići…. Koga boga će ti to…. Pa vanka bura puše… ne daži…
MARE: odi molin te… kada čizme tribaju samo kad vanka daži…. Ma njih ću… vo… sad obuć… jerbo jerbo moran proć … dolika, uza magazini… e. A ca neznaš da su tamo, vo, niki dan kopali oni ca nacinjaju telofoni i telefonske žice, pa sad ovo kopaju ni od komunalij, a node blizu kopjau i oni ca novi most nacinjaju….
DUMICA: e, pa ca?
MARE: Da pa ca!... Sve tamo je puno jila, blata, zemjine… pa još od kad je vo … pred niki dan… palo malo dažja… Odi molin te… još bi mi se stilo poć doli u socijalno u fini postoli od nedije… bravo… Vako se, u čizme ca mi je nukica posudila, baren neću šporkat u svu onu zemjinu, jilo i….
DUMICA: e… vidiš… pravo ti i govoriš… E… Ca je siguro je….
MARE: (nastavlja )…. Je siguro…. E, nego ca… još ću lipo obuć …. Tako (oblači se)… ovu muževjevu debelu jaketu… od vune, ca mu je bilo noga puta za hodit u berdo kod ovac…. i ovu boršu sa kamenon na lebra …. Uffff (muči se dok je stavlja na križa)… ekola….gotova san!
DUMICA: En ti jarca Mare. Ma kad te vako pogedan… (podsmjehljivo)… u punu ratnu spremu… ti jarca…. pariš …. Pariš maškara… i antroke maškara….
MARE: Ma kadi… ma ca? … cekaj… cekaj da se vidin u zercalo… (čuju se koraci dok odlazi do zrcala)…. Ojme… Ojme… ma baš parin maškara… sa ovin šlemom, oćaliman, jaketon, nukinim čizmamin na fijorići….. ojme…. Ojme, ma ne mogu vako poć vanka…. Smijat ćeju mi se svit….
DUMICA: (podsmjehljivo)….. ma je…. Ma je….
MARE: A ne ne…. a cekaj… cekaj malo…. Vo je za par dan karneval…. More bit bi mogla poć, vako obucena, za karneval…. Niki mi se neće smijat….. jerbo… jerbo ćeju svi mislit da san samo još jedna maškara…. E bravo… bravo… poć ću ja u pervidan dolika…..
DUMICA: (viče) ….. Ca?????? Ma ne dolazi u obzir! Da se nisi usudila!!!!!
MARE: A zac? Zac ne u pervidan?
DUMICA: (blaže) … ma ki je vidi, Mare, hodit u vrime karnevala po kancelarijamin…. Ma daj… Judi… oti ca delaju… ca delaju po kancelarijama…. Poć ćeju u nediju na pijacu, poć ćeju vecer na tanci…. Još in samo …. nako, nako prenoćanima u pervidan jutro… tribaš ti… sa svojiman monadamin i zahtjevima….. odi molin te… ti kada nikad nisi bila na tanci celu noć …. Pa neznaš kako je to kad jutro moraš……Odi … odi molin te…. Pusti judi na miru…. Bar u vrime karnevala ih oslobodi svojih zahtjevov, molbi, pritužbi i….
MARE: A kad ću onda poć doli?…. I kako ću poć doli da mi se ne smijeju kako san obucena…
DUMICA: Ala ala… zvat ću ja sina….pa će nas povest doli sa auton…. Ala svuci se…. Gren ga ja zvat…..
MARE: ajme… ajme fala ti Dumica….A cekaj, ca ću sad s ovon robon i boršon i oćaliman…..
DUMICA: Da ca… cuvaj je za u nediju… za pijacu….. poć ću i ja stobon!