srijeda, 14. travnja 2010.


Teta Dumica
Vrijeme radnje: prije podne,
sama je doma, govori u pol glasa jer joj nukić spi u prvi pod
Efekti: šuška čikaricama,..


Teta dumica pije kafu, čuje se čikarica

Kako san vo sama….?¸¸
Ni mi moje Mare jutros.
Niki vrag je je sme.
Biće joj je čer ostala doma, na dopust, pa sad i nju mora dvorit…..
Da joj je hrokat do podne…. Uvik je bila lena! A moja Mare neka joj kafu u postiju nosi!
Borati, kaj da je rodila……!

(Pada joj čikarica i razbije se!)
Teta Dumica ispod glasa, ljutito: uuuuuuuuuuu, vrag se ita….. vo mi je pokora!
Vrag se u Maru ita i u čer joj!
Odeeee moja čikarica od Venecije! Lipa od pozlate……
(pomirljivo) Ma i sve zlo šnjon!
Nukić je zikreca gondolu, a nukica balerinu, pa vajda ja mogu razbit i jednu čikaricu. Dugo je i trajalo.
Od celoga servisa ostale su mi još dvi čikare i cetiri pijatića.
Ne, još samo jedna.
A nju ću sad uredit u regal, za uspomenu na vrime kad smo ja i moj muž putovali po svitu.
Da, pove me je jedan put u Veneciju i drugi put u zamalo u Terst. Toliko san svita vidila….
(sebi u bradu) Hehehe
Nemigo…..
Ca ću kuvat za ubed…?
Zaželila san se zelenja. Divjega zeja, žutenice, divjega luka, rige….
Kad pojden na pijacu di-kadi najden povjanskoga zeja.
Uno drugo zelenje niš ne verujen.
Nima ni ćuha ni duha. Ni mirisa ni okusa. Kaj da kartu iden, isto mi je.
Donila je nevista niki dan, jednu šaku šparog, da neka joj parićan sa jajiman. E, da, šaka šparog i 10 jaj ako ćeš se naist!
Triba znat šparoge birat. Triba znat upoje odit.
Govor mi nevista da nima kud, da je svujdi žica, ogradice, leše…. Sve redon su zagradili. Blago je lipo do ceste, do kuć došlo!
Ni tako bilo noga puta. Znalo se je doklec smi blago, a odoklec je poje, panji, šlive….
Sad i nima drugoga nego ovac.
Panjov ni, poja ni, zeja ni, šliv nima….
Starih nima… nima ki i nima kadi!
Mladi su sve zapustili, poprodali… Svi su se u turizam dali, svi bi da in šoldi odneba padaju. Niki se neće zemjon potit.
Samo da in je landrat…..
Ovi mladi, po celi dan su u škule,, a kad su doma onda ili hroceju ili su u driško.
Nanka svoju dicu ne poznivamo!
Sinoć mi je kasno nukić doša, da će spat kodmene, da mu se ne gre doma…. Da je bi u driško….
Eee dite moje…. Oli misliš da je nana poditinjila. Koda ja neznan ka ura je bila, i da bi te otac nabuba da si njega utu uru zbudi!
A neka, neka.
Mora se dite zabavjat, dok je mlad…Ca će, kad ostari !?

Cekaj…. Vo ga cujen, zbudi se je!
Uzima čikaricu, uliva kafu i vikne: Sunce moje, oće mi ti nana donit kafu gori u komoru?

.

Oznake: ,

0 komentara:

Objavi komentar

Pretplatite se na Objavi komentare [Atom]

<< Početna stranica