Revolucionarna

DUMICA (tiho pjeva): … naše zemlje ponosne, idu čeeete partizana, slavu borbe pronose, idu čete parti….
(ulazi Mare – otvaranje vrata…..)
DUMICA:….ustani bane, Hrvatska te zove zove, ustani bane Jelačiću….
MARE: O Dumica… ca smo malo zapivali, a?
DUMICA: E vako… malo mi je došlo….
MARE: A ca si se sitila 5. aprila, pa ti je došlo milo?
DUMICA: Ma ni ti više Dan Grada na 5 aprila, nego na 30 marca….
MARE: Da da… zato si ti i pivala Po šumama i gorama….
DUMICA…. Ca? Ja? Ne ne ne Mare…. To si ti biće cakod krivo cula!
MARE: Da… kada san ja gluha…. Lipo san ja cula…. Da da … Pogotovo ono kad si pivala ono: ( glasno i u falšu ) idu čeeeeeete partizaaaanaaaaanaaaaa…..
DUMICA: … Muc Mare….muc… neki će te cut….
MARE: Pa ca, neka me cujeju. Pa i pokojni Tužman isto da je bi partizan, pa isto niki niš nesmi reć protiv njega……
DUMICA…. Ma je ma…. Ala dobro dobro… je pivala san, pivala san, pa ca?… malo me je kaj no uvatila nostalđija za onin vrimenom pred cetrdeset godišć i za oniman lipin melodijama od otih partizanskih pismic ca smo noga puta pivali….. sićan se one lipe melodije od one pisme: Cujeeee se odjek korakaaaaa, po kamenju maaakedonskommmmmm….
MARE: …..Ni Makedonskom nego eeeeeeeeercegovskom...
DUMICA: …. Hej haj hoj…hej haj hoooooooj……
MARE: ……oooooooooooooooj….. ajme odme mi je milo došlo teplo oko serca….. a sićaš se ono, ono kad bi došlo 29. novembra oli 5. aprila pa kad bi glazba zatrumbetala onu: ( piva kozaračko kolo )….
DUMICA: ….. ooooooo…. Da se ne sićan…. A onda bi oni basi i tenori pocali (piva nastavak kozaračkog kola …..umori se pjevajući pa puše )….. pufffffff….. bome triba vo sve i puhat u ne trumbete…….pfffffffffffff………….
MARE: …da…. da…. A mi bi sve po pijaci cinli vako ( čuje se puhanje ) … gori…. Doli…. Pa onda nogamin…. Gori …. doli…..
DUMICA:…. E kako smo lipo vježbali, cinli sletovi…… svi smo bili puni mota, žvelti, puni voje, puni života, puni …svega….aaaaaaaaah ( uzdah )…. Lipo naše u pervanje vrimeeeeee…..
MARE: je je….ahhh ( uzdah )…. A Dumica ka je tebi bila najdraža pismica od toga doba?
DUMICA: A meni ti je uvik bila najdraža ona Hej drugari hitrite, rastergajte, zipite, požigalce Slovenskih domooooouuuuu… jerbo me je tu nauci jedan lipi, visoki Slovenac ki je bi noga puta doša u Pag na radnu akciju…. Ajme ko jako gerlo je ima, a ruke, a noge….
MARE: je je sićan ga se…. Baš je lipi mladić bi… ima je lipi plavi oci, cerne kose…. Ma kako se je ono zva…. Primorž… je Primorž?
DUMICA: ( nostalgično)…. Je je… lipi moj Primorž….. ( ljutito )…. A ot kud ti Mare uopće poznivaš Primorža?????
MARE:… ( zbunjeno )… a ni ni… ja san noga puta oniman od ORE nosila vode pa san tako…. a meni ti je najdraža ona pismica di se Pag spominje….
DUMICA…. Ma u ku se to partizansku pismicu spominje Pag?
MARE: Ma ona: di se piva:…. za otoke na mileeee, za Krk, Cres, Lošinj, Rab i Paaaaag…. i Pag II....!
DUMICA: Koga vraga ti to pivaš…. Ki vražji Pag II….?
MARE: Ma to su ti vo, u zadnje vrime prominili ovu pismicu. Jerbo da ćeju, sad ovo kad skopaju onaj kanal ca govoriju da ćeju ga skopat, podilit otok Pag na dva dela… e, pa da višje nećemo bit jedan nego dva otoka. A ota dva otoka da ćeju se zvat Pag 1 i Pag 2…. Razumiš…..e… pa se zato, po novomen piva: ….za Krk, Cres, Lošinj, Rab i Paaaaag…. i Pag II....!
DUMICA: Aaaaa… vidiš vidiš…. Vamo se mi bojimo pivat ote revolicijunarne pisme naglas a na drugu bandu ih drugi ne samo pivaju nego i dodajeju nove besede na stare pismice…. Bravo…
MARE…. E… pravo ti i govoriš!
DUMICA: Da da! Nego…, ka d je tako, lipo ja gren po komad karte i olovku pa ćemo i nas dvi napisat jednu lipu novu partizansku pismicu….
MARE…. Ma ca to govoriš Dumica…. Ki je vrag u današnje vrime vidi pisat pismice o partizanima, njemciman, puškamin, topoviman, brastvu i jedinstvu….
DUMICA: Ma ne Mare… Mi ćemo samo uzest melodiju od…. na primjer … na primjero od one „Po šumama i gorama“… e..e…a umisto partizanov ćemo upisat….mmmm…. radnici i manovali… e.. jerbo oni sa onin bušilicamin i kamioniman i dizalicamin buciju po gradu … da sve pari kada niki puca sa onin mašinkamin i strojnicaman i topiman….
MARE: Vidiš vidiš… ni ti to ni tako loša ideja… bravo… Onda onda bi mogli umisto: po šumamin i goramin – pivat po mostiman i po smokvamin i po natezalištiman za brodi….
DUMICA: … e e e … a umisto one „slavu borbe pronoseeeee….“ Bi mogle stavit da prenose maltu i japan i žice i armaduru i….
MARE…. E… i kamenja ca ih, svaki dan po jedan ili dva, stavjaju na novi most….
DUMICA… Samo, moramo berzo i na berzinu pisat….
MARE: A zac?
DUMICA: Jerbo će nam od 15. žunja prestat inspiracija… e ….tad da se moraju prekinut svi radovi po Gradu – jerbo da pocinje sezona! Ala ala… ja gren na brzinu po kartu, a ti malo razmisli ca bi mogli…..