Kucinić

(otvaranje vrata, koraci…)
MARE: Cekaj… Dumicaaaaa…..ma cekaj tote… Dumicaaa… vrag se nosi u tebe….
(zatvaranje vrata)
MARE: Dumica…..
DUMICA: E, Mare ca je ?
MARE: E Dumica vamo 'di… Kadi si?
(zvuk koraka)
DUMICA: Evo me… evo me gren… ki vrag ti je sad….
MARE: ala ala….
DUMICA: mfmfmfmfmf ( miriši )….. ca je Mare… to opeta kuvaš droba i polente pa si, u zadnji tren, vidila da ti fali kapule ili soli ili uja ili… ca ja znan ca …pa si me došla pita? Ca je? Ca ti ovaj put fali?
MARE: Ma ni… ali, cekaj malo Dumica, kako ti znaš da san stavila kuvat droba? Ki ti je reka?
DUMICA: A ca mi kit riba reć?! Nos mi je reka! Cin si došla celu kuću si mi usmrdila sa vonjon od kuvanoga droba!
MARE: Usmrdila… usmrdila ( ljutito, uvrijeđeno )… nećeš ti finoga nosa… i fine kuće… pa ti poštena težeška spiza smrdi…. Sad ćeš još reć da….
DUMICA: ( prekine je )... ala ala…ca se odma vriđaš? Ala… reci ca ti triba! Ca ti polente fali… oli ćeš skuvat tripice?
MARE: A ni… skuvala san malo juhe na onu vodu od droba, pa san stavila malo kumprilov, da bude gušće…e….i sve san to onda ja oto tako napravila… i onda, kad san mislila još nutra stavit malo rižov….
DUMICA: onda si vidila da si ih zaboravila kupit i došla kod mene…. E, bravo…. na ….odi vamo s manom pa ću ti malo dat u potić od jorguta….
MARE: a ne ne Dumica… nisan zato došla kod tebe…
DUMICA: nego zac?
MARE: Ma kad san vidila da niman rižov šla san namo put pijace - u butigu kupit ih. I sve san ja to tako lipo pošla, kupila rižov, malo portašimula i šelena, pa dvi banane…
DUMICA. I ca si onda zaboravila? Papar?
MARE: Ma ne…. Lipo san ti ja posli butige partila doma… i tako… došla do doma, i onda šla otvorit vrata a kad tamo iza mene…
DUMICA: Ca? Ki vrag je sad bi?
MARE: Maaa…. najboje će bit da ti pokažen….
( čuje se otvaranje vrata )
MARE: ala mali, ala nos' te vrag nutra…..
(čuje se tapkanje nožicama, dahtanje i lajanje malog pasića…. )
MARE: evo ovo, ovo cudo je bilo iza mene….
DUMICA: Ajme ka lipi pasić….
MARE: kvragu ti i kucinić… zbog otoga kucina ja celo jutro mira niman… Ajme Dumica, nikako da ga se liberan. Provala san ga potirat, vikat na njega, ali on samo stoji i bledo me geda. I nanka da se makne centimetar od mene. Partila san ja onda u kuću… a on drito za menom… drito nutra. Ja san onda izašla od kuće, a on za menon. Pa san ja onda šla opeta nutra u kuću, a kucinić opeta za menon… i tako nutra vanka nutra vanka… ma Dumica… nikako ga se liberat…. Ja više neznan ca ću…. Provala san mu reć i govorit mu: ( umiljato, ko sa djetetom ): Mali moj, nisan mi ti ja tvoja gazdarica, odi lipo nazad na pijacu, pa ćeš je tamo nać…. A on … otaj kucinić….me samo geda kaj prasac kad piša i samo dikod ucini….
( čuje se AV AV …. malog pasića )
MARE: e baš to, baš to…. Ajme Dumica, ca ću sad? Kako ću ga se liberat? Kako ću ga potirat….
DUMICA: Kaj pervo Mare, to ni nikakov kucinić nego ti se to zove PASIĆ…
(čuje se AV AV …. malog pasića )
DUMICA: vidiš i on se slaže… jerbo se odma vidi da je ovo jedna fina beštijica, a ne ka oni veli i mali kucini ca se okolo skićeju i ca se vajaju okolo po šporkici…
(čuje se AV AV …. malog pasića )
DUMICA: e e… ( obraća se psiću ) …rekla san joj… a i onda .. normalno je da je doša za tobon od Pijace!
MARE: A zac? Kako to misliš da je to normalno…?
DUMICA: Da zac? Kako daješ po toj drobovini… dobro je da za tobon ni došlo baren još destak kucinov i još par macak…. A kaj treto… normalno je da te ni razumi!
MARE: A zac?
DUMICA: Pa ca ne vidiš da je to furešta beštijica! Biće ne razumi kad mu se govori po domaću, po ervatski…
MARE: un ti jarca…. Sad ću morat i njemački i talijanski ucit govorit da bi mogla sa kuciniman govorit…. Odi kvragu….
DUMICA: ca odi kvragu… ca? Dobro, ca ti neznaš da je Pag turističko misto? A ko oćemo da nan dojde puno fureštih onda moramo i naucit govorit kaj oti furešti…. A kako ćemo in drugacije znat reć kadi je plaža, kadi je butiga, pošta…. Kako ćemo in reć di moreju prominit valutu za platit nam apartmani….
MARE: ma je….ali to je samo kucinić….
DUMICA: ni nego pasić….
MARE: Pasić ili kucinić…triba mu reć da me ostavi na miru…. Ala, ala kad si tako pametna reci mu ti da gre ća kvragu or mene jadne….ala…da te vidin…
DUMICA: i oću sad ćeš vidit….( nakašlje se ).. ahahahah… daklen…. Ih bin Dumica…, bite šnicel un šuligun aba šnaps is niht gebrohen…
( čuje se AV AV …. malog pasića )
MARE: un ti jarca, Dumica, ti govoriš švapski kaj da si rojena tamo….i iii… Ca ti je reka….
DUMICA: paaaa… reka mi je da… da se zove RESI i da… da je gladan i da bi voli pojist malo droba ca ga ti kuvaš, pa da će onda, ako nimamo niš protiv, poć ća…
MARE: i to je sve reka sa samo sa av av av…
( čuje se AV AV …. malog pasića )
DUMICA: eeee… pametni covik… ovaj kucin…. ne triba puno govorit da bi reka ca oće…
MARE: a dobro dobro… kad je tako gren mu ja donit malo droba od doma….
DUMICA: e odi odi, a nas dva ćemo se još malo porazgovorit dok ti dojdeš….. je tako Resi…
( čuje se AV AV …. malog pasića )

Revolucionarna

DUMICA (tiho pjeva): … naše zemlje ponosne, idu čeeete partizana, slavu borbe pronose, idu čete parti….
(ulazi Mare – otvaranje vrata…..)
DUMICA:….ustani bane, Hrvatska te zove zove, ustani bane Jelačiću….
MARE: O Dumica… ca smo malo zapivali, a?
DUMICA: E vako… malo mi je došlo….
MARE: A ca si se sitila 5. aprila, pa ti je došlo milo?
DUMICA: Ma ni ti više Dan Grada na 5 aprila, nego na 30 marca….
MARE: Da da… zato si ti i pivala Po šumama i gorama….
DUMICA…. Ca? Ja? Ne ne ne Mare…. To si ti biće cakod krivo cula!
MARE: Da… kada san ja gluha…. Lipo san ja cula…. Da da … Pogotovo ono kad si pivala ono: ( glasno i u falšu ) idu čeeeeeete partizaaaanaaaaanaaaaa…..
DUMICA: … Muc Mare….muc… neki će te cut….
MARE: Pa ca, neka me cujeju. Pa i pokojni Tužman isto da je bi partizan, pa isto niki niš nesmi reć protiv njega……
DUMICA…. Ma je ma…. Ala dobro dobro… je pivala san, pivala san, pa ca?… malo me je kaj no uvatila nostalđija za onin vrimenom pred cetrdeset godišć i za oniman lipin melodijama od otih partizanskih pismic ca smo noga puta pivali….. sićan se one lipe melodije od one pisme: Cujeeee se odjek korakaaaaa, po kamenju maaakedonskommmmmm….
MARE: …..Ni Makedonskom nego eeeeeeeeercegovskom...
DUMICA: …. Hej haj hoj…hej haj hoooooooj……
MARE: ……oooooooooooooooj….. ajme odme mi je milo došlo teplo oko serca….. a sićaš se ono, ono kad bi došlo 29. novembra oli 5. aprila pa kad bi glazba zatrumbetala onu: ( piva kozaračko kolo )….
DUMICA: ….. ooooooo…. Da se ne sićan…. A onda bi oni basi i tenori pocali (piva nastavak kozaračkog kola …..umori se pjevajući pa puše )….. pufffffff….. bome triba vo sve i puhat u ne trumbete…….pfffffffffffff………….
MARE: …da…. da…. A mi bi sve po pijaci cinli vako ( čuje se puhanje ) … gori…. Doli…. Pa onda nogamin…. Gori …. doli…..
DUMICA:…. E kako smo lipo vježbali, cinli sletovi…… svi smo bili puni mota, žvelti, puni voje, puni života, puni …svega….aaaaaaaaah ( uzdah )…. Lipo naše u pervanje vrimeeeeee…..
MARE: je je….ahhh ( uzdah )…. A Dumica ka je tebi bila najdraža pismica od toga doba?
DUMICA: A meni ti je uvik bila najdraža ona Hej drugari hitrite, rastergajte, zipite, požigalce Slovenskih domooooouuuuu… jerbo me je tu nauci jedan lipi, visoki Slovenac ki je bi noga puta doša u Pag na radnu akciju…. Ajme ko jako gerlo je ima, a ruke, a noge….
MARE: je je sićan ga se…. Baš je lipi mladić bi… ima je lipi plavi oci, cerne kose…. Ma kako se je ono zva…. Primorž… je Primorž?
DUMICA: ( nostalgično)…. Je je… lipi moj Primorž….. ( ljutito )…. A ot kud ti Mare uopće poznivaš Primorža?????
MARE:… ( zbunjeno )… a ni ni… ja san noga puta oniman od ORE nosila vode pa san tako…. a meni ti je najdraža ona pismica di se Pag spominje….
DUMICA…. Ma u ku se to partizansku pismicu spominje Pag?
MARE: Ma ona: di se piva:…. za otoke na mileeee, za Krk, Cres, Lošinj, Rab i Paaaaag…. i Pag II....!
DUMICA: Koga vraga ti to pivaš…. Ki vražji Pag II….?
MARE: Ma to su ti vo, u zadnje vrime prominili ovu pismicu. Jerbo da ćeju, sad ovo kad skopaju onaj kanal ca govoriju da ćeju ga skopat, podilit otok Pag na dva dela… e, pa da višje nećemo bit jedan nego dva otoka. A ota dva otoka da ćeju se zvat Pag 1 i Pag 2…. Razumiš…..e… pa se zato, po novomen piva: ….za Krk, Cres, Lošinj, Rab i Paaaaag…. i Pag II....!
DUMICA: Aaaaa… vidiš vidiš…. Vamo se mi bojimo pivat ote revolicijunarne pisme naglas a na drugu bandu ih drugi ne samo pivaju nego i dodajeju nove besede na stare pismice…. Bravo…
MARE…. E… pravo ti i govoriš!
DUMICA: Da da! Nego…, ka d je tako, lipo ja gren po komad karte i olovku pa ćemo i nas dvi napisat jednu lipu novu partizansku pismicu….
MARE…. Ma ca to govoriš Dumica…. Ki je vrag u današnje vrime vidi pisat pismice o partizanima, njemciman, puškamin, topoviman, brastvu i jedinstvu….
DUMICA: Ma ne Mare… Mi ćemo samo uzest melodiju od…. na primjer … na primjero od one „Po šumama i gorama“… e..e…a umisto partizanov ćemo upisat….mmmm…. radnici i manovali… e.. jerbo oni sa onin bušilicamin i kamioniman i dizalicamin buciju po gradu … da sve pari kada niki puca sa onin mašinkamin i strojnicaman i topiman….
MARE: Vidiš vidiš… ni ti to ni tako loša ideja… bravo… Onda onda bi mogli umisto: po šumamin i goramin – pivat po mostiman i po smokvamin i po natezalištiman za brodi….
DUMICA: … e e e … a umisto one „slavu borbe pronoseeeee….“ Bi mogle stavit da prenose maltu i japan i žice i armaduru i….
MARE…. E… i kamenja ca ih, svaki dan po jedan ili dva, stavjaju na novi most….
DUMICA… Samo, moramo berzo i na berzinu pisat….
MARE: A zac?
DUMICA: Jerbo će nam od 15. žunja prestat inspiracija… e ….tad da se moraju prekinut svi radovi po Gradu – jerbo da pocinje sezona! Ala ala… ja gren na brzinu po kartu, a ti malo razmisli ca bi mogli…..

Teta Dumica
Vrijeme radnje: prije podne,
sama je doma, govori u pol glasa jer joj nukić spi u prvi pod
Efekti: šuška čikaricama,..

Teta dumica pije kafu, čuje se čikarica

Kako san vo sama….?¸¸
Ni mi moje Mare jutros.
Niki vrag je je sme.
Biće joj je čer ostala doma, na dopust, pa sad i nju mora dvorit…..
Da joj je hrokat do podne…. Uvik je bila lena! A moja Mare neka joj kafu u postiju nosi!
Borati, kaj da je rodila……!

(Pada joj čikarica i razbije se!)
Teta Dumica ispod glasa, ljutito: uuuuuuuuuuu, vrag se ita….. vo mi je pokora!
Vrag se u Maru ita i u čer joj!
Odeeee moja čikarica od Venecije! Lipa od pozlate……
(pomirljivo) Ma i sve zlo šnjon!
Nukić je zikreca gondolu, a nukica balerinu, pa vajda ja mogu razbit i jednu čikaricu. Dugo je i trajalo.
Od celoga servisa ostale su mi još dvi čikare i cetiri pijatića.
Ne, još samo jedna.
A nju ću sad uredit u regal, za uspomenu na vrime kad smo ja i moj muž putovali po svitu.
Da, pove me je jedan put u Veneciju i drugi put u zamalo u Terst. Toliko san svita vidila….
(sebi u bradu) Hehehe
Nemigo…..
Ca ću kuvat za ubed…?
Zaželila san se zelenja. Divjega zeja, žutenice, divjega luka, rige….
Kad pojden na pijacu di-kadi najden povjanskoga zeja.
Uno drugo zelenje niš ne verujen.
Nima ni ćuha ni duha. Ni mirisa ni okusa. Kaj da kartu iden, isto mi je.
Donila je nevista niki dan, jednu šaku šparog, da neka joj parićan sa jajiman. E, da, šaka šparog i 10 jaj ako ćeš se naist!
Triba znat šparoge birat. Triba znat upoje odit.
Govor mi nevista da nima kud, da je svujdi žica, ogradice, leše…. Sve redon su zagradili. Blago je lipo do ceste, do kuć došlo!
Ni tako bilo noga puta. Znalo se je doklec smi blago, a odoklec je poje, panji, šlive….
Sad i nima drugoga nego ovac.
Panjov ni, poja ni, zeja ni, šliv nima….
Starih nima… nima ki i nima kadi!
Mladi su sve zapustili, poprodali… Svi su se u turizam dali, svi bi da in šoldi odneba padaju. Niki se neće zemjon potit.
Samo da in je landrat…..
Ovi mladi, po celi dan su u škule,, a kad su doma onda ili hroceju ili su u driško.
Nanka svoju dicu ne poznivamo!
Sinoć mi je kasno nukić doša, da će spat kodmene, da mu se ne gre doma…. Da je bi u driško….
Eee dite moje…. Oli misliš da je nana poditinjila. Koda ja neznan ka ura je bila, i da bi te otac nabuba da si njega utu uru zbudi!
A neka, neka.
Mora se dite zabavjat, dok je mlad…Ca će, kad ostari !?

Cekaj…. Vo ga cujen, zbudi se je!
Uzima čikaricu, uliva kafu i vikne: Sunce moje, oće mi ti nana donit kafu gori u komoru?

.

Original

(otvaranje vratiju…. Šuškanje cipelama…. )
MARE: Dumicaaa…. Dumica, evo me…. Dumicaaaaa….
DUMICA: Ej Mare….. ca je …. Ca si ti tako vesela?
MARE: Evo ga, evo ga… Dumica evo ga… sad fala Bogu iman sve… sve ca mi triba…. Sve….
DUMICA: ma ca… ca imaš sve…. Aaaaaa…. To si finalmente uspila skupit svi dokumenti ca ti tribaju za građevinsku dozvolu, a?
MARE ma neeee? Ni to…. Do duše ne fali mi ni tote puno…. Još samo dvi tri karte, par pečatov i par ijad eurov i….. ma pogaj…. Odma si me smela….
DUMICA Ala, dobro dobro…. Ca si onda skupila? Ca onda imaš SVE?
MARE: Skupila san sve ca mi triba da mi se sin i nuci moreju obuć u nošnju! Sve! Sve
o r i g i n a l !
DUMICA: Da?
MARE: Da da..… Ma, pred jednu godišće dan mi je sin reka da bi opeta voli poć tancat u folklor… znaš Dumica, on ti je noga puta tanca i proša sa tancanjen pol Jugoslavije i Evrope…
DUMICA: ( za sebe )… bome se je onda i natanca kad je u tancanju sve to proša…
MARE: E, i sad se je zaželi ponovno malo poć u društvo i tancat… pogotovo od kad je vo cu da će se tancat… ono…ono…ono milenijsko… ono velo kolo …. Veli tanac na pijacu….
DUMICA: e, e, cula san ništo o tomen na radijo…
MARE e…je je… pa mi je onda doša da mu napravin nošnju, jerbo da mu se je ona ca je je prija nosi sterla i da je ne more više obuć….
DUMICA e, a biće se i malo zdebeli, pogotovo od karnevala ….kad su svako malo hodili na prove od robinje gori u vatrogasno društvo….
MARE e… i onda da mu ja napravin nošnju…. A sinu moj, rekla san mu ja, A ja ti više ne vidin i niman vrimena jerbo ti se moran oko oca okrićat, pa kuvat, pa prat, pa…..
DUMICA ( za sebe )… da i hodit okolo kuntreštivat, pa ćakulat, pa ….
MARE i onda smo odlucili da ćemo lipo dat sve to ušit… novo!
DUMICA e bravo…, a nuci?
MARE ca nuci?
DUMICA pa nisi rekla da si i nuciman nabavila nošnju?
MARE e… oni su poceli hodit ucit tanac kod male Pavinke i kod onoga maloga Dumića ca dela doli u socijalno….pa je tribalo i njima nikako nabavit nošnju jerbo je grubo svako malo hodit posuđevat kaparani, krozati i kapice kod susedov i fameje… a i triba svaki put ponit bar destak deki kafe… a i triba trepećat da se ne bi, nako šklaverni, dikod maćali ili rasprili ili ….
DUMICA Dobro, dobro Mare… i di si onda nabavila nošnju za svih tri….
MARE: Pervo san in dala sašit krozati gorika kod one bosanke…. Ca stoji gori dozgor Miška… Ma dala bi in ja i kaparani tamo sašit ma mi je ota ženska rekla da jadna ima kaj mora posla jerbo da su puno njih narucili nošnju sašit pogotovo od kad je onaj Strikoman slikiva….
DUMICA dobro i kako ti je sašila….
MARE ojme da kako…Dumica… original! Kada ih je šila moja pokojna nana Katica… original!
DUMICA Bravo… a kadi si sašila kaparani!
MARE ma stila san ja sama kupit robu i one trakice i botuni…. Ali već san ti rekla da ne vidin više tako dobro i da onda ne moren….e… pa san lipo dala sašit kaparani u Riku!
DUMICA Da? U Riku….
MARE: e … tamo ti ona jedna Barbajka ima salon i da se tamo more sašit i odjelo i vešte i… tako sve to… a u zadnje vrime ona šije i kaparani i krozati…. Dodar je sašila i kaban i onu starinsku nošnju ca ih nosiju ovi od klape Sol….
DUMICA ajme… da da da… vidila san za karneval… baš in je lipo sašila… i lipo in stoji… doduše i lipše bi in stalo da se nisu i oni svi nako zdebelili…..
MARE je je… cula san da nabavja robu lipo u Italiju …. I robu za kaparan i za kapice i trakice i botuni…. Sve original…. Kaj noga puta… bila ih je lipo i zmirit… ma sve… sve original….
DUMICA: Vidiš…. Znači sve je lipo ispalo….
MARE: Original…. I kaparan i kapice…. Sve in stoji kada su se rodili snjima…. Još mi je i sinu napravila malo obilatije da ko se zdebeli da….. e… razumila si me….
DUMICA: A brageše, a facol?
MARE: Bele brageše mi je sin kupi u Zagreb u nikakovu velu butigu …. Di da ima svega na svitu…. Doduše je da su mejdin Tajvan…. Ali nima veze, glavno da in lipo figuraju…. A facoli… ajme meni… to je bila moja muka… moja pokoraaa….
DUMICA Ca? Ca sa facoliman?
MARE Da ca sa facoliman? Ma nemoreš ih nidi nać. Iskala san ja i u Riku i u Split i u Zadar i dodar u Zagreb… nidi nidi nidi… nanka jedan facol nisan našla!
DUMICA I ca si onda napravila?
MARE: A ni bilo druge nego narucit ih od inostranstva!
DUMICA Inostranstva?
MARE: Da da sestro moja…. I fala Bogu dragome uspila san! Lipo mi je mali Branko od Radija doni jedan facol gori od Slovenije, a dva mi je kupi mali Kovacić ca dela u kapić i to lipo u Sarajevo!
DUMICA Kadi?
MARE: E… e u Sarajevo! Ajme da ih vidiš Dumica kako su lipi! Pravi, starinski, kaj noga puta…. Lipo imaju po sebi i one zvezde i miseci…. Pravi Turski… original!!!!
DUMICA: Ma vidiš ka lipo!
MARE: E… si vidila… a namucila san se Dumica dok sve to ja akvištan i odovuda i odonuda… ma sad imaju svi tri pravu origalnu pašku nošnju… kaj noga purta! ORIGINAL!
DUMICA: Bravo, bravo, original! Kaparan od Rike napravjen od robe od Italije, krozat od Bosanke, brageše od Zagreba napravjene u Tajvan i Slovenski i Turski facoli….. Propijo original paška nošnja…..
MARE E Dumica moja… tako ti je tako … ne receju zaman da je svit danas globalno selo!
DUMICA: Pravo i govoriš…. Ma kako ja vidin na toj muškoj nošnji ima jedna prava stvar ka je baš original Paška!
MARE da? A ca?
DUMICA: Drobi od muških u folklor! To je proprijo mejd in Pag! E e, da da…znaju oni da bez pravoga droba i kipa… ni nošnja ne more lipo stat!

post, nemrs i odricanje

(otvaranje vrata – ulazi Mare)
MARE: Dumica, Dumicaaaaa… Mare je, Dumicaaa….
DUMICA: Ca je, koga vraga viceš odma od jutros!
MARE: A niiii, to ti ja tako samo govorin tako…. Mmmmm… ajme meni Dumica. Ajme kako ti lipo kuća miriš po kafi…. Mmmmmm…
DUMICA: Je tako. Je tako da je… Eeee Mare, ma ni vo kafa ka bilo. Vo ti je ona lipa, ona fina, stranjska!!! E, to mi je je donila suseda ostrijanka ca je od pred niko lito kupila kuću malo dolije u ulicu, pa vako dojede sa mužon i dicom liti, a dikod i za uskrs ili mertvi dani ili…
MARE: A neka neka… to ti je biće bila cakod obligana…..ota ostrijanka….
DUMICA: ma ni ti na zapravo ostrijanka nego paškinja ka se je noga puta oženila sa jednin ca je poša radit u Austriju… e, a noga puta je njezina mat bila suseda od naninog mi brata, pa kad bi ja pošla pokojnu nanu dikod poslušat ili bi me cakod poslala kod brata joj, onda bi se ja dikod fermala i kod matere joj, pa bi se dikod zajedno pošle… ja i ota ostrijanka… potli toga igrat se na pijacu oli joj poslušat mater u butigu ili cakod…. Tako e… a jedan put smo ti ja i ona hodili tako na pijacu i onda kad smo došli do barkuna od naninog mi brata suseda Mate smo cule nikakovo uzdisanje…. I tako …Šle smo nako, kaj malo, kaj pošpijat, kaj malo hitit oko… krez škure… a kad tamo… a sestro moja….
MARE: Ca ca?....
DUMICA Da ca! Mate je taman skoka na…. Nego, ostavimo se sad tih porkarij Mare... nego, ala… ajmo ća kafu popit. Ohladit će nan se pa neće bit za niš!
MARE: A…a… a dobro… Kad govoriš tako. Nego, Dumica, bi meni mogla skuvat, umisto kafe, malo čaja
DUMICA: Čaja? Ki vrag je tebi sad? Ca si bolesna? Ca te je grlo stislo?
MARE: Ni, ni… camo… samo nebi smila baš kafe pit?
DUMICA: Aha… opeta ti se je tlak diga! A lipo san ti rekla… poj kod doktora, lipo će ti dat one tabletice ke i ja pijen i nima preblema….
MARE: Ma ni ni tlak nego san se odrekla kafe za korizmu!
DUMICA: Kafe si se odrekla?
MARE: E.. kafe! Bilo je malo teško pervih par dan… ali potli je bilo sve dobro.. Eeee, Dumica nima… nima toga…. Kad ja ništo odlucin ja se toga i deržin…. Nema….
DUMICA: ala dobro dobro… cekaj malo… ti lipo tote sedi a ja gren sebi donest kafu… a tebi ću donit malo mlika u potić ca san zagrijala….
( bat koraka, šuškanje potićov, ulivanje kafe i mlijeka, bat koraka )
DUMICA: Ekola… ( šuškanje potićov i zvukovi serviranja pijatelićov ) …. Vo je meni kafica… a vo je tebi Mare malo mlika… Ekola…
MARE: Ooooo Mare… imaš i baškotinov?
DUMICA: e e, vo san svakoj i po baškotincić donila…. Da se malo pokunfortamo…..
MARE: Ma Mare.. kad smo već kod toga…. Ca se ti nisi niš odrekla ( jede baškotin ) … sad ovo za korizmu?
DUMICA: Ca? Odreć ču se…. Oli s malo odricen svaki dan?
MARE: Ma ca?
DUMICA: Da ca? Odrekla san se odmora: Po celi dan: kuvan, peren, šuprešivan, luštrivan, cistin, redin… od jutra do sutra. Da da? Odrekla san se i ono malo potribe od muža ca mi ga je uža dikod dat … ( smjehuljenje ) dat dikod gori u treti pod… u postiju…..
MARE: E Dumica e… a to ti je tako, dojdeju nike godine…….
DUMICA Nemora to bit tako… Pogedaj Mare malo televiziju…. Pogotovo one sapunice… pa ćeš vidit da to i ne mora baš bit tako….
MARE ma je, ma…..
DUMICA Ništa ma je… ništa… nego… čuhaj daje…. Odrecen se i ja svaki misec 40 kun ca platin za komunalnu naknadu, pa umisto da nam za ti šoldi napraviju svitlo ca gori u licu… morali smo se i toga odreć…. Da da… odrecen se ja Mare i svaku novu godinu 100 kun za dat nukiću bulaman… ma kad me triba poslušat za poć u spizu ili po plin – moran poslat muža jerbo da nuk mora poć na glazbu, pa na folklor, pa u škulu….
MARE: A ca ćeš kad je mali aktivan….
DUMICA da da, ma kad triba doć po bulaman niš mu to ne smita….ma Mare, ne samo da se odricemo svaki dan ništo … nego, kako na televiziju govoriju, morat ćemo se odricat još više toga…..
MARE Ca?
DUMICA Da ca? Ti niš Mare neznaš? Ca nisi cula da ćeju nam pensije pokidat?
MARE Da?
DUMICA Nego ca? Jerbo da je kriza pa da ćeju morat!
MARE: A kvragu i post i nemrs i odricanje! Dumica, imaš ti pravo! Ma i pop je na propovid reka da se u korizmu ne triba ostavit onoga ca se ide i pije nego griha! Aja… ja griha niman nanka malo! A di ima veće pravednice od mene, di Dumica? …… Ma, danu ti meni Dumica malo te lipe kafe, pa di puklo da puklo….
DUMICA Nego ca! Na Mare… ( šuškanje, ulivanje )…